Translate to:

АДРЕСА ЗА КОНТАКТ – proibiro@mail.ru

Реалност

Друго излагање: РЕАЛНОСТ

2.1. Разматрајући проблем сазнања, дошли смо до врло битне констатације да се кретање, као појава која условљава сва збивања у свемиру дешава у простору који опредељује локацију на којој се врши размена између енергије и материје, које представљају садржај реалности. Трајање процеса у функцији је разлике потенцијала иинтензитета саопштавања енергије. Уколико упоредимо зависност наведених параметара реалности, очигледно је да је збивање немогуће без садржаја и локације; да је садржај немогућ без локације а могућ без збивања, и да је  локација могућа и без садржаја и без збивања. Из овог следи да је кретање два пута завистан параметар; да су  енергија и материја један пут зависни, док је независни простор, прао снова наше реалности. Ако укинемо било који од ова три параметра систем наше реалности се распада, а сазнање губи смисао, што се може приказати изразом:

R = (Cn=> EM) A (EM V)

2.2. Међутим, у циклусу у коме живимо на снази је правило да је материја филозофска категорија за означавање објективне реалности. Уколико упоредимо овакав став са напред изнетим принипом, очигледно је да он представља покушај да се последицом објасни узрок, што подсећа на амебу која не признаје ништа што није у стању да додирне. Овако сагледавање окружења има за даљу последицу организацију механичког света са потрошачким критеријумима. Филозофија дефекта масе исказана релацијом

Е = мц2

постала је идеја водиља у истраживању могућих извора енергије. Мада овај процес спонтано настаје у повратном циклусу дезинтеграције материје кроз енергетско стање у простор, очигледно је да независно егзистира у простору читав спектар енергетских стања, која се могу користити на различите начине и у различите сврхе.

2.3. У вези са напред изнетим ставом могу се поставити следећа питања: 1. Да ли је општим законом релативности исказана једнакост или еквивалентност масе материје и количине енергије? 2. Да ли закон трансформације важи у оба смера како за дефект масе тако и за њено
настајање?

m = Ec—2= ?

и 3. Ста је у овом процесу са густином, отпором и потиском простора, који настају као последица ових трансформација?

2.4. Ако прихватимо простор као пра основу реалности, која кроз процес трансформације мења своја агрегатна стања, у складу са напред изнетим ставовима могу се и даље постављати питања: 4. Који су то појавни облици простора? 5. Каква је њихова међусобна веза? и 6. Који узроци доводе од измене њиховог ентитета односно који условљавају процесе  трансформације? 2.5. Прво или задње агрегатно стање простора у геометријском смислу представља тачка без димензија и садржаја? У њој нема кретања. Једини квалитет овога стања је бесконачна потенцијална енергија са одговарајућом бесконачном густином. Ово стање може се упоредити са црном јамом наше реалности или  квазаром антисвета. Настаје због неконтролисане интеграције простора, при чему кинетичка енергија није у стању да се супротстави нарастању потенцијалне енергије. Као последица овог процеса густина простора
достиже свој максимум. Тачка може и даље да се интегрише као експлозија квазара у антиреалности са нарастанием негативног убрзања (ц°) или да се дезинтегрише у нашу реалност ношена потиском, који настаје реципрочно опадању густине простора.

Ек => о; Еп => маx.

2.6 Из напред описане трансформације, очигледно је да из тачке настаје елементарни вакуум, као друго агрегатно стање. Овај ентитет представља чисту локацију и одликује се нарастањем простора на рачун опадања првобитне густине. У овом стању, још увек нема издиференцираног садржаја, тако да трајање нема смисла. Елементарни вакуум ношен потиском тачке која се дезинтегрише тежи своме димензионалном максимуму. Паралелно са овим геометријским нарастањем, долази до квалитативних измена силе потиска у кинетичку енергију простора.

ЕК> о; Еп=>о;

2.7. Кинетичка енергија полако испуњава простор који се шири и трансформише га у
стационарно енергетско поље.  Тако долазимо до трећег агрегатног стања које поседује сва три елемента реалности — локацију, садржај и збивање. Међутим, садржај овог ентитета је само енергија без материје. У даљем развоју процеса, када простор у своме ширењу достигне максимум, долази до парцијалних утицаја који ремете континуалност насталог стационарног енергетског поља.

ЕК => маx; Еп=>0;

2.8. Са становишта знања које поседујемо немогуће је тачно објаснити како настају парцијални утицаји који изазивају разлике потенцијала, односно индивидуализацију
стационарног енергетског поља, праћену локалним саопштавањем енергије и тенденцијом уобличавања. Уравнотежени притисак простора делује на више потенцијале разлажући их и потискујући у разређене зоне. Тако настају енергетски токови у стационарном енергетском пољу, праћени стварањем плазме, четвртог агрегатног стања простора. Овај ентитет далеко је значајнији, комплекснији и утицајнији од сва преостала три агрегатна стања материје. лако по својој конституцији материјалне природе, плазма као и енергија може се интерполовати у било које гасовито, течно или чврсто стање материје. Очигледно је да плазма има способност како дисперзије тако и кондензације у зависности од интеракција кинетичке и потенцијалне енергије.Уколико бисмо покушали да њено настајање хронолошки сместимо у животни циклус реалности, онда би то било упериоду максималног просторног захвата.

Еп < Ек > И јон.пот.масе

2.9. У даљем процесу потенцијална енергија надвладава кинетичку, тако да следи кондензација плазме у гасно  стање простора. Пети ентитет прати трансформација енергије у масу која нараста. Ово агрегатно стање одликује се великом слободом кретања честица које чине масу, са добро описаним појавама у кинетичкој теорији гаса.

ЕП> Ек > еВ масе

2.10. Шесто агрегатно стање у даљем процесу кондензације простора је течност. Овде је кинетичка енергија још увек довољно активна да надвлада тежњу потенцијалне енергије за успостављањем коначног поретка просторне организације.

Еп > Ек < еВ масе

2.11. У даљем процесу повећавања потенцијалне и опадања кинетичке енергије, долазимо до чврстог стања, које је седмо агрегатно стање простора. Овде је потенцијална енергија настала тако да су просторне структуре материјалних честица издиференциране. Кинетичка енергија огледа се у транспортним процесима испод енергије везе молекула.

Еп > Ек < еВ масе

Даље сажимање материје нама је непознато, али теоретски води у тачку са већ описаним особинама.

2.12. Уколико се у склопу оваквог сагледавања основних елемената наше реалности осврнемо на  димензионалност простора, потребно је испитати могућност интеракције између појединих димензија простора. При овоме треба имати у виду да су мање сложене димензије саставни део сложенијих димензија и да су у зависном положају од њих. На примеру класичне геометрије тачка је без димензија (или су све димензије у њој?);права има једну димензију — дужину; раван настаје од две управне праве — и поседује квалитет површине; три димензије има простор који настаје од три међусобно управне праве. Четврта димензија густина, настаје када се на сваку од претходних димензија простора постави нова управна димензија, итд. Према томе на бази оваквог нарастања димензија могуће је извући одређене закључке: за тачку је немогуће простирање у бесконачност — што је за праву сасвим обична појава. За праву је немогуће да буде поред себе, а то је у равни уобичајено. За раван је незамисливо да су две супротне тачке у равни суседне, међутим, у простору то је могуће. Запремина не може да буде већа или мања од себе, али то је у четвртој димензији могуће, итд. Из напред изнетих примера очигледна су ограничења могућности сазнања, која произлазе како из механизма пријема информација и имагинације, тако и из димензионалног аспекта локације предмета сазнања у односу на сазнаваоца.

2.13. На бази напред описаних процеса трансформација простора и уочених међузависности основних елемената система, можемо усвојити као релативну законитост процеса израз, који у највећој мери задовољава расположиве логичке механизме:

ЕВ~ТМЦ"

„Укупна енергија у простору пропорционална је трајању материје у неком степену кретања." Или другим речима док се материја креће — присутна је и енергија у простору; када престане кретање остаје само простор и трајање без садржаја. Ова идеја присутна у свим учењима за које човечанство зна, уклапа се и у најсавременија истраживања. Даљом дискусијом горње пропорције можемо прецизније дефинисати односе основних елемената наше
 реалности.



Прочитај више...

Copyright2010 Skriveno saznanje Design by Izrada sajta | Zlatibor na dlanu

PVC stolarija Adaptacija stana | Molerski radovi | Spusteni plafoni | Slike i zakon postanja | Opel auto delovi Auto placevi Auto servis vw Back to TOP