Translate to:

АДРЕСА ЗА КОНТАКТ – proibiro@mail.ru

Merenje ljudske duse ili znanje je masa

МЕРЕЊЕ ЉУДСКЕ ДУШЕ - ЗНАЊЕ ЈЕ МАСА


Са времена на време у пракси се јављају информације о покушајима да се измери људска душа. Ово се своди на то, да се на самртном одру измери маса тела умирајућег. У моменту краја живота, она се смањује. Из тога следи закључак да душа поседује сопствену масу, која се губи у моменту смрти. Скептици се питају где, и у каквој клиници је извршен такав експеримент? Болесник постојано добија ињекције и лекарске препарате, које утичу на масу тела. Коначно човек је и сам биолошки лабилно биће. Он губи масу због физиолоских активности, дисањем, затим.....Коначно смрт узрокује ослабљење сфинктера са одговарајућим последицама. А такође и спровођење експеримента је неизводиво по етичким принципима. И на крају двеста људи не умире на столу са електонском вагом, што би могло да послужи као основа за статистику вероватноћу !

Професор Јен Вустер из Оксфорда, дошао је на идеју да спроведе интересантно истраживање. Абстрахујући теолосошка опредељења о души, он је одлучио да дозна, дали ИНФОРМАЦИЈА има сопствену тежину. Експеримент је био прост, оштроуман и безусловно спроводљив. Јен Вустер је измерио празне дискове ДВД, затим је на њих записао информације и поново их измерио на изузетно осетљивој ваги. Дискови који су садржали информације, били су тежи од празних дискова без информације. Појавио се закључљк да информација која се записује ласерским зраком, на површини диска, увећава његову тежину. Тада је професор Вустер поновио опит са дисковима од течног кристала, ХДД, који су геометријски затворени системи за записивање и чување информација. По обиму записаних информација они знатно превазилазе капацитет ДВД дискова. Самим тим на њима мора да се искаже знатно већа разлика у прирасту масе! Тако се и десило. Чак шта више, када је информација, уз помоћ посебних програма избрисана са ХДД дискова, њихова маса се поново смањила. Трећа серија опита изведена је на УСБ – уређајима за пренос информација. Показали су се исти резултати да уређаји добијају или губе масу...

Обрада свих резултата, довела је професора Јен Вустера до закључка да МАСА ИНФОРМАЦИЈЕ НЕ ЗАВИСИ ОД ВРСТЕ ПРЕНОСНИКА И ДА ИЗНОСИ 1х10на -9 ГРАМА ЗА 1 ГИГАБАЈТ ИНФОРМАЦИЈЕ! Из овога даље следи неколико изузетно важних закључака, које произилазе из познате формуле Ајнштајна Е = мц2.

Јасно се може закључити да је предаји информације брзином светлости, потребна енергија, чија величина зависи од обима информације. Када она износи неколико бита или килобита, троши се мала енергија. Телевизијска слика која је реда неколико мегабита захтева значајно већу количину енергије, и има релативно мали домет од 70 до 80 километера на хоризонту. Коришћење космичких апарата, већ захтева посебне параболичне антене и моћна појачања, да би слаб ТВ сигнал послали до земље. Информација предана са орбите Урана, или Нептуна захтева за пријем циклопске антене за далеке космичке везе, са посебним криогеним појачивачима сигнала.

Другим речима чим сигнал носи већу количину информација, њему је потребна већа количина енергије да би тај сигнал био пренет.Тиме се може објаснити парадокс ЋУТАЊА, и ако постоји стотине и хиљаде разумних цивилизација у нашој Галаксији. Ми не можемо од њих да добијемо информацију зато што она поседује масу. Што даље планирамо да пошаљемо информацију, то је потребна већа количина енергије, коју ми не можемо да остваримо. Што је већа количина информација коју желимо да пошаљемо, то је мања брзина сигнала и домет, који можемо да остваримо. То можемо да запазимо и на Интернету. При порасту пријема веће количине информација, запажамо да сигнал почиње да касни све више и успорава, да би се често потпуно изгубио!

Земљу окружава не само ваздушна атмосвера, већ и информационо поље са милионима разних информација, на разним фреквенцијама и са различитом густином. Ако то претворимо у масу свих информација, јасно је да се јавља отпор постојећег информационог поља, према долазећој информацији, коју треба препознати и дешифровати. За то су потрбни осетљиви и високо селективни уређаји, што би долазећи сигнал препознали и дешифровали. Али ако долазећи сигнал нема довољну носећу енергију, он напросто не може да пробије земљино информационо поље и сагори у њему, као што сагоревају метеорити.

И на крају следи закључак, који сам Вустер износи као хипотезу. Ако после смрти човечије тело изгуби макар и један грам масе, на рачун телесне тежине, а по некима губи и до тридесет грама, то онда душа има информациони потенцијал реда величине милијарди гигабајта ! У поређењу са савременим програмима који садрже обим од око десет гигабајта, душа садржи око сто милиона пута већу количину информација ! Другим речима, на Земли не постоји ни једно енергетско постројење, које би према једначини Ајнштаина Е = мц2, могло да подржава рад компјутера, који би поседовао количину информација, коју поседује људска душа !

Заинтересовани и сами могу из горње једначине израчунати колика је то енергија потребна за само један грам масе информације. А за тридесет грама топлота произведена таквим процесом растопила би све у радијусу од неколико километара. Следи закључак да ни сада, ни у блиској будућности није могуће створити ЕЛЕКТРОНСКОГ ЧОВЕКА. Онда се питамо у чему је ТАЈНА ДУШЕ ?

Изворни текст www.life-n-death.narod.ru
Приредио УМ – Удружена Мисао или Учите да Мислите

0 коментара:

Постави коментар

  © Copyright2010 Skriveno saznanje Design by Izrada sajtaDigitalni marketing

PVC stolarija zeolit laminat letovanje grcka Adaptacija stana | Molerski radovi | Spusteni plafoni | Slike i zakon postanja | Opel auto delovi Auto placevi Auto servis vw | Poslasticarnica prica | Moja pekara Back to TOP