Translate to:

АДРЕСА ЗА КОНТАКТ – proibiro@mail.ru

ТОТАЛ КОНТРОЛ


ТОТАЛ КОНТРОЛ
ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ ИСТИНЕ И ЗДРАВОГ РАЗУМА,
КОРАК ПО КОРАК ПРИБЛИЖАВАМО СЕ ПЛАНИРАНОМ СВЕТУ У КОМЕ НЕЋЕ БИТИ ПРИВАТНОСТИ. ЗОМБИТАНИ И ПОСЛУШНИ САПИЈЕНСИ ЋЕ ПОСЛУШНО ИЗВРШАВАТИ ПРОГРАМИРАНЕ ЗАДАТКЕ, ТАЧНО И НА ВРЕМЕ. ИЗАБРАНИ ПРЕДРАДНИЦИ ЋЕ СУРОВО КАЖЊАВАТИ СВАКУ ГРЕШКУ, А МИНОРНА ЕЛИТА ЋЕ УЖИВАТИ У ЗАШТИЋЕНИМ ЗОНАМА РАЈСКИХ ВРТОВА – ФИЛМ „ЗАРДАЗ“ СА ШОН КОНЕРИЈЕМ У ГЛАВНОЈ УЛОЗИ. ЦЕО ОВАЈ СЦЕНАРИО ЗАСНИВА СЕ НА ШИЗОИДНОЈ МЕНТАЛНОЈ МАТРИЦИ, МАЛОГ БРОЈА САПИЈЕНСА, КОЈИ СУ У ТУ СВРХУ ЗА ПОЧЕТАК ПУСТИЛИ У ПРОБНИ РАД РФИД ЧИПОВЕ. ЗА БОЉЕ РАЗУМЕВАЊЕ ОВОГ СЦЕНАРИЈА, ПОГЛЕДАЈТЕ ТЕКСТ У ПРИЛОГУ.
УМ . УДРУЖЕНА МИСАО – УЧИМО ДА МИСЛИМО !
Шта су РФИД чипови и које су њихове 
предности и мане?
http://facebookreporter.org/2014/03/30/шта-су-рфид-чипови-и-које-су-њихове-пред/
од РЕПОРТЕР • 30. МАРТ 2014.

Један еминентан српски стручњак за РФИД технологију (име познато уредништву) умољен је од стране обитељи једног нашег манастира да сачини стручну анализу (без богословског осврта) позитивних и негативних последица употребе РФИД технологије. Ексклузивно преносимо са странице „Борба за веру“ поменути рад под насловом „РФИД – предности и мане“.
29.03.2014. Магацин.орг



Шта је РФИД?




РФИД је скраћеница за Радио ФреквентнуИДентификацију, технологију која користи сићушне чипове, мање од зрнца песка. РФИД систем се састоји од тага, читача који комуницира са тагом на одређеној фреквенцији и рачунара на који је читач прикључен а који обично садржи базу података.
Таг је у ствари програмабилни примопредајник и састоји се од чипа, тј. интегрисаног кола које је заправо минијатурни рачунар који чува низове бројева који су јединствени за дати чип и антене која сакупља електомагнетну енергију коју ствара РФИД читач, помоћу које се чип напаја. Чип садржи и логику помоћу које зна шта и када треба да уради када се нађе у електромагнетном пољу читача. Читач је у ствари обичан радио, само што не прима сигнале са разних радио станица, већ само са РФИД тага. Такође, читач не служи само да шаље сигнале РФИД тагу већ и да прима сигнале са њега.
Када се чип покрене, шаље читачу назад свој јединствени идентификациони број и на тај начин се заправо производ даљински идентификује.
Постоје активни и пасивни тагови. Активни се напајају преко батерије а пасивни преко антене. Највећи број тагова је пасивни. То значи да они комуницирају са читачем само када се нађу у његовом домету.
РФИД тагови се могу схватити као аутомобилске регистрационе таблице.
Ови чипови на жалост могу да се злоупотребе и да се искористе за надзирање људи или производа.



На слици лево је приказан увећан таг (РФИД чип повезан са антеном) који се данас користи у “Gillette Mach3 razor” бријачима.

Сам чип је заправо мали црни квадратић а оно што га окружије су сићушне жице које представљају антену.
Овај РФИД таг се може сакрити скоро било где. Врло су ретки случајеви где је то немогуће.
Наравно, ово је само један начин прављења РФИД тагова. Постоје и многи други. Ево неколико примера:


Горе приказани таг (Alien/RAFSEC „I„ таг- скоро потпуно невидљив када се постави између картонских слојева или убаци у ђон од ципела) се највише користи код кутија, флаша за шампон, флашама које су под притиском.
Горе приказани је Alien/RAFSEC „C“ таг. Он се користи углавном код производа од папира.
Следећа слика приказује Alien/RAFSEC „I„ таг уграђен унутар поклопца „Procter & Gamble Pantene„ шампона:

Следећа слика приказује „C“ таг постављен у унутрашњост кутије:


Наредна слика приказује Alien/RAFSEC „S“ таг. Највише се користи у кутијама, храни за кућне љубимце као и у металним кутијама за кафу:

На наредној слици види се где је смештен „S“ таг у храни за псе. Потпуно је невидљив јер се налази између слојева папира од којих је врећа направљена.

Следе још две слике могућих имплементација РФИД тагова:






Код свих горе приказаних тагова углавном се види црна тачкица која представља чип и антена која га напаја.
Неки од највећих светских произвођача у тајности, иза затворених врата, још од 1999 године развијају своје РФИД чипове и траже начине за њихову комерцијализацију у намери да замене досадашњи свима добро познати бар-код.

Међутим, РФИД чипови нису само просто унапређење бар-кодова. Они се разликују од бар-кодова у три значајне ствари:

  1. Са садашњом бар-код технологијом свака флаша нпр. неког сока садржи исти такозвани “UPC” или бар-код као и остале флаше тог сока (нпр.флаша сока у Приштини има исти бар-код број као и флаша истог сока у Кањижи). Са РФИД-ем свака засебна флаша неког сока има јединствени идентификациони број који може бити повезан са особом која је купила тај сок преко електронске картице или преко потрошачких картица. 
  2. За разлику од бар-кодова, информација коју носе РФИД чипови може се читати са даљине, кроз одећу, новчаник, ранац или торбу – без нашег знања и то – од стране било кога који поседује потребни РФИД читач. На неки начин, даје страним особама могућност „рентгенског“ снимања довољног за шпијунирање, за идентификацију како нас, тако и ствари које облачимо или носимо са собом. 
  3. За разлику од бар-кода, РФИД чип може лоше да утиче на здравље. Подржаваоци РФИД-а замишљају свет у коме ће РФИД читача бити свуда- у продавницама, зградама, авионима – чак и у фрижидерима и медицинским установама, као и у нашим сопственим кућама. У таквом свету ми и наша деца ћемо даноноћно бити бомбардовани електромагнетним зрачењем. Напомињемо да још увек није утврђено медицински које све ефекте изазива изложеност електромагнетном зрачењу код људи и животиња.
 Напредак који доноси РФИД технологија
 Постоји низ потенцијалних предности РФИД технологије.
На пример, РФИД захваљујући томе што сваки производ има јединствен идентификациони број, омогућава да компаније које имају фабрике у више земаља, прате који је производ у којој земљи произведен. Ово је значајно код анализе квалитета, гаранције и осталог.
Једна од новина коју РФИД технологија доноси је и та да ће купац ући у продавницу, узети производе које жели и затим једноставно изаћи без плаћања рачуна на данашње начине а самим тим и без чекања у реду. При изласку, с’обзиром да ће сви производи бити снабдевени РФИД чиповима, аутоматски ће се знати цена сваког артикла, затим тотална сума коју купац треба да плати и најзад та сума биће такође аутоматски одбијена од банковног рачуна купца. Неће више бити потребна ни кредитна картица. Оваква продавница је већ направљена у Немачкој.
Даље, ако замислимо кућу снабдевеном РФИД читачима, „кућа будућности“, који се налазе на сваком могућем месту чека нас следеће: при уласку у кућу, глас са звучника ће нас подсетити на наше преостале обавезе и на све друго зашта је програмиран, као на пример да нам исприча вести, стање појединих акција на берзи, итд. Фрижидер ће аутоматски знајући шта има у њему и наше навике да нас информише које намирнице је потребно купити и тај ће списак убацити у наш електронски подсетник. Затим ће телевизор од фрижидера да добије информацију које рекламе о храни да нам емитује. И тако даље, није тешко замислити шта све може да се аутоматизује захваљујући РФИД технологији, како кажу поборници ове технологије.
Једна од могућих примена је и следећа: сви ће људи у ципелама носити РФИД чипове.Читачи ће бити постављени скоро свуда око нас па рецимо и у тротоарима. Специјализоване компаније праве јако добар бизнис сакупљајући што је више података могуће о људима. Када на пример неко хоће да отвори продавницу музике у нашем комшилуку, њему ће бити јако значајна информација коју музику воле да слушају људи који живе пар километара у пречнику удаљени од продавнице. За ову информацију ће наравно добро и платити. Ето како се добија новац ни из чега. Профитира и компанија која продаје податке и компанија која их купује.
 Од доброг ка лошем
 Ако мало дубље или довољно је рећи из другог угла сагледамо предности РФИД технологије, видећемо само да је циљ свега продор ове технологије у наше домове.
Марта 2007, компанија „American Express“ (бави се кредитним картицама) објавила је патент под насловом „Method and System for Facilitating a Shopping Experience“- Метод и систем за прикупљање искуства из куповине. Суштина овога је следећа: поставити у продавницама на разним местима довољан број такозваних уређаја за праћење потрошача (тј. РФИД читаче). American Express је дизајнирао специјално за ту сврху „American Express Blue Card“ – Плава картица. У патенту стоји да се осим ове картице могу користити и било који уређаји опремљени РФИД чиповима.

Намена овог система је да идентификују људе и њихово кретање кроз продавницу, како би прикупили податке о навикама сваког појединог потрошача у току куповине.

Овај патент препоручује још и увођење овог система и у школе, аутобуске станице или у нека друга јавна места.

Врло лако је уочити да би овакав систем могао да се искористи за праћење сваког човека и то било где. Зато је „CASPIAN Consumer Privacy“– компанија која се бави заштитом приватности потрошача дигла свој глас против овога. Као највећи резултат ове борбе је да ће American Express издавати и Плаве картице без РФИД чипа уколико то затражи купац картице.

Компанија IBM је патентирала технологију која омогућава коришћење РФИД чипова у циљу праћења људи под називом: „Identification and tracking of persons using RFID-tagged items“, што у преводу значи: „Идентификација и праћење особа коришћењем РФИД- тагованих производа“. Ево сижеа тог патента:
„То је метод и систем за идентификацију и праћење особа коришћењем РФИД- тагованих система који се налазе на самим особама. Сви спискови купљених производа за сваку особу која купује у продавницама скупљају се преко терминала и снимају у базу података. Када особа која држи у руци или је на неки други начин снабдевена РФИД тагом уђе у продавницу или на нако друго одређено место, РФИД читач који је ту лоциран скенира РФИД таг дотичне особе и чита информације које се налазе на том РФИД тагу. Информација прочитана са РФИД тага доводи се у корелацију са одређеним информацијама који су уписане у базу података, преко познатих корелационих алгоритама. На основу резултата корелације, тачан идентитет особе или одговарајуће особине могу бити одређене. Ове информације ће даље бити коришћене за праћење кретања особе кроз продавницу или друга подручја„.
У горе реченоме, један од великих мана су управо корелациони алгоритми. Наиме, претпоставимо да су информације о пређеним километрима сваког аутомобила смештене у централном рачунару. Претпоставимо даље да рачунар обавештава надлежне органе да су аутомобили већ дотрајали и предлаже решење: ако желимо нова возила, потребно је само вратити километражу постојећим аутомобилима на нулу. Колико год ово нама деловало смешно, ово је са становишта рачунара сасвим логично.
Овај пример је наравно баналан- сви знамо да оно што је рачунар предложио није тачно. Без икаквог двоумљења можемо одбацити овај предлог јер смо сигурни да није тачан. Али како бити сигуран у случају тероризма.
Дакле шта ако рачунар анализира могуће терористе. Шта ако на основу података које има, профилу терористе одговара особа која увек сипа пун резервоар горива, ради у фирми која се бави техником, има црну косу, итд. И шта ако дође нека кризна ситуација у држави на основу које бива проглашено ванредно стање. У том случају полицији може бити издата наредба да приведе све грађане које је рачунар избацио као веома сумњиве. Замислимо се да нам у сред ноћи у стан упадне група специјалаца. (Магацин напомена; о овоме смо већ писали у тексту „Гугличасто оплемењивање матрикса„)
У једном часопису сам читао да је један амерички новинар стално био додатно прегледан на аеродруму зато што га имају на списку особа које се морају додатно прегледати. Када му је једном приликом током оваквог прегледа одлетео авион, он је веома озбиљно затражио да га скину са тог списка. Речено му је да они само обављају контролу особа које су на списку и да немају право никога да бришу са тог списка. Када је затражио разговор са вишом инстанцом речено му је да особама које су на списку није могуће понудити разговор са вишом инстанцом.
Пошто су РФИД тагови веома јефтини, могуће их је уградити директно у храну, нпр:
  • РФИД таг са уграђеним сензором ПХ вредности који може дати информацију када ће рецимо соку да истекне врло брзо рок трајања тако да би му се снизила цена тачно на време, да са једне стране компанија не би плаћала трошкове транспорта поквареног сока, а да са друге стране не би снизила цену сока који је још увек добар за пиће иако му по прописима врло брзо истиче рок трајања,
  • РФИД таг у месу који ће садржати све информације од почетка па до краја животног века животиње: када је вакцинисана и против чега, да ли је боловала од неке болести, где је узгајана, када и где је заклана, итд.
Или у одећу, лекове, или у делове за аутомобиле током њихове производње – најновији BMW аутомобил а сада већ и многи други требало би да су већ снабдевени гумама у којима су уграђени РФИД чипови. Званично објашњење за ову новину је да се приликом продаје ових аутомобила неће испоручивати резервни точак па ће то донети већи профит компанији. За узврат, возач ће благовремено бити обавештен о притиску ваздуха у свим гумама свог аутомобила.
Неки јако технолошки развијени сектори министарстава одбране појединих држава, као и неке академске истраживачке установе успеле су да направе чипове са интегрисаном антеном. Ове чипове је скоро немогуће открити. (Магацин напомена: види текст „ДАРПА жели „црну кутију“ у мозгу војника„)

РФИД тагови се могу сместити скоро било где. Једино их је немогуће сместити у течности и металу. Течности апсорбују електромагнетну енергију која је потребна за напајање чипа док је метал рефлектује – одбија као што се светлост одбија од огледала.
Са друге стране, паралелно се ради и на инфраструктури чија је намена сакупљање информација са ових чипова.
У ту сврху РФИД читачи свакаквих типова биће део једне глобалне мреже. Ови читачи треба да се налазе свуда: у аеродромима, лукама, аутопутевима, дистрибуционим центрима, магацинима, продавницама, и у – кућама.
 Злоупотреба РФИД технологије
 Да би се објаснила негативна страна РФИД технологије, ево још једне корисне идеје: пацијент дође код лекара, он га прегледа и препише му лекове. Називи преписаних лекова су убачени у РФИД таг који је уграђен испод коже пацијента, тако да нема бојазни да ће добити погрешне лекове или изгубити рецепт. Док је пацијент путовао од лекара до своје куће, рачунар у кући је већ добио наредбу да прати да ли пацијент лекове редовно узима. Ако их не узима, кућни рачунар ће га подсетити. Још ако му је преписана дијета, централни кућни рачунар ће издати наредбу рачунару у фрижидеру да избаци све намирнице које је лекар препоручио са списка за набавку. Све ово је посебно корисно на пример за старе људе који живе сами.
Сада замислимо да нам је неки лекар грешком преписао таблете које шкоде нашем организму. Тај лекар ће даљински моћи да прати наше редоно или нередовно узимање лекова уз информацији о храни и пићу. Шта ако се лекар успротиви што за време поста једемо само посну храну? Шта ако и поред нашег протеста да се од одређених лекова осећамо лоше, немамо право да затражимо мишљење другог лекара јер терапију преписану од претходног лекара нисмо узимали на време? Како ће се то одразити на наше здравствено осигурање? Хоћемо ли бити етикетирани као особа која жели себи да нашкоди не узимајући одговарајућу терапију? Можда као особа која има нагон ка самоубиству? Можемо замислити до чега све може да доведе оваква једна „ситна“ грешка у систему.
Иако ће помоћу ове технологије свако моћи да завири у било који део наше интиме, њени поборници сматрају да ће она донети „ред и равнотежу“ у нашем хаотичном свету.

Крајњи циљ РФИД технологије је креирати „физички повезани свет“ у коме је свака стварчица на планети тагована (додељен јој је јединствени идентификациони број), идентификована, каталогизирана и у стању је да је омогућено њено потпуно и неометено праћење.
Као што је већ написано, таква технологија већ постоји и питање је само до које мере је имплементирана.
Увођење РФИД технологије је описано као политички а не технички проблем. Креирање глобале мреже или глобалног система повлачи за собом преговарање и постизање косензуса међу различитим земљама.
И док компаније које подржавају и промовишу РФИД технологију изгледа као да се углавном баве иновацијама у овој области и повећању ефикасности допремања производа до потрошача, постоје и друге компаније које се баве развојем система за коришћење РФИД информација у друге сврхе, као што су финансијске и информације о крајњем кориснику које су и највећа претња нама грађанима.

Европска Централна Банка тихо ради на имплементирању РФИД чипова у Евро новчанице. Почетни план је био да се овај пројекат заврши до 2005. РФИД таг би омогућио новчаници да носи информације о самој себи тј. ко, када и где ју је поседовао и на тај начин омогући влади и неким агенцијама да прате новац у свакој трансакцији. Ово би или је већ у потпуности избрисало приватност коју подразумева поседовање готовине.
Компанија „Hitachi Europe“ жели да производи овакве чипове. Ова компанија је развила чип које је велики свега 0.3mm квадратних и танак је као влас људске косе.
Многе велике команије попут Philip Morris, Procter and Gamble, и Wal-Mart, отпочеле су велике експерименте са РФИД шпијунским чиповима. Gillette је лидер међу њима, наручивши још пре пар година 500 милиона РФИД тагова од компаније под именом „Alien Technology“. Ове велике компаније замишљају свет у коме ће свака ствар, макар и најмања моћи да се прати преко РФИД шпијунских чипова!
Као потрошачи, ми немамо начина да сазнамо који производи садрже ове чипове.Док су неки чипови видљиви као на пример код производа Gillette-a (погледај слику испод), РФИД чипови могу бити потпуно сакривени. На пример у крагни (рецимо капута), убачени измећу картонских слојева амбалаже, утопљени у пластику или гуму, или на неки начин потпуно интегрисани у сам производ. Следеће слике илуструју донекле начине скривања тагова:


На горњој слици црном стрелицом означено је место где се налази таг.


Све ово је без сумње данас највжнија и најопаснија новина у сфери заштите приватности потрошача. То значи да ће потрошачи ускоро куповати (већ се обистинило), облачити и носити са собом (такође се обистинило: нове личне карате, возачке дозволе, пасоши, здравствене књижице, …) РФИД тагове, зато што су се поједине компаније већ специјализовале у скривању чипова дубоко у унутрашњост производа.
Ако не буду заустављене, компаније попут Checkpoint Systems и Sensormatic ћеускоро почети да скривају РФИД тагове у скоро све производе одакле ће неприметно преносити информације везане за одређену особу или групу људи другим компанијама, криминалцима, Великом Брату, …
Ово ће бити један од највећих удара на човекову приватност- и нико чак неће ни знати да се то догађа. Можда већ и данас?
Садашњи РФИД тагови могу чак и да се одштампају на производу. На пример, тачка на слову “I” може бити искоришћена за праћење људи. Такође уместо антена од жице нове антене могу бити одштампане коришћењем електро проводног мастила, чинећи их скоро невидљивим. Компаније експериментишу чак и са антенама које би биле саставни део самог кућишта производа.
Лобисти индустријског напретка су успели да издејствују да компаније нису у обавези да информишу потрошаче у које производе је уграђен РФИД таг. Дакле нема никаквих гаранција да ови чипови нису или неће бити у нашим ципелама, одећи, књигама, или било чему другом.
Овде треба нагласити да је јако битно и које су информације уписане на чипу. На жалост до потпуних и тачних информација је скоро немогуће доћи.
„Gillette“ је најавио још 2003 године да ће да тестира РФИД тагове у неким „Mach3 Turbo razor“ паковањима у „Wal-Mart“ (један од највећих ако не и највећи ланац супермаркета у Америци) које је опремљен „паметним полицама“, тј. полицама у којима је уграђена одговарајућа РФИД опрема.
Исти тест је извршен и у највећем трговинском ланцу у Енглеској. Енглески дневни лист „Guardian“ објавио је узнемирујуће вести о „паметним полицама“ које су тајно и аутоматски фотографисале купце.
Наредне две фотографије приказују паковање „Mach3 Turbo razor“ са спољашње и унутрашње стране:


Црвена стрелица показује на РФИД таг.
Велико је питање које су још компаније увеле РФИД тагове у мећувремену у својим производимаколико је таквих производа увежено у Србију и да ли се информације које ти чипови могу да пошаљу користе од стране наших или страних компанија.
Борба против нежељених чипова је врло једноставна. Најефикасније је физички их уништити. Наравно ако их пронађемо и ако нису део наше личне карте или пасоша.
Ови чипови се могу уништити на неколико начина: маказама одсећи антену, пробушити га или физички уништити на неки други начин. РФИД чип се може уништити и у микроталасној пећи, али то не треба радити јер постоји опасност од пожара. Магнетом се чип не може уништити. Такође ни водом.
Утицај РФИД технологије на здравље људи
2007 године од стране групе потрошача који се боре против злоупотребе РФИД технологије, CASPIAN, објављен је рад у коме се доказује да је известан број лабораторијских мишева и паса у које је имплантиран РФИД чип оболео од канцера.



Прецизније, број оболелих животиња је између 0.8% и 10.2%, мада има и научника који тврде да је овај број већи.
У скоро свим случајевима канцер се појавио у близини чипа и растао је све док није потпуно оклопио чип. У неким случајевима је и метастазирао на околне органе.
Све док овај податак није откривен од стране једног новинара, био је познат само уском кругу стручњака.
На следећој слици је приказан РФИД имплант и тумор који је изазвао.


Осим овога, и сама тхнологија имплантирања РФИД тагова је веома болна за човека и може да изазове компликације.
Даље, чип може да се поломи или покрене са свог места.
Такође, уколико се изложи екстремно јаким магнетним таласима (нпр. приликом прегледа на магнетној резонанци) у чипу се може индуковати струја услед које чип може да се прегреје и да изазове озбиљне опекотине.

Закључак

РФИД је технологија која се развија веома брзо и постаје све напреднија. Она по мом мишљењу доноси као и свака технолошка иновација- предности и мане.
У овом чланку су истакнуте неке од предности али и мане.
Ова технологија може да нам користи и не треба је по сваку цену потпуно одбацити. Али, мислим да морамо бити опрезни. Требало би да схватимо да сви ми заједно треба да пружимо отпор против злоупотребе ове технологије.
Овде треба напоменути да ће бити све теже борити се против злоупотребе РФИД технологије зато што су за њено имплементирање у велике компаније и трговачке ланце потребане велике инвестиције. Уз то иде и велика и скупа промена складишне инфраструктуре, промена комплетног софтвера, као и обука особља. Када нека компанија ово све уради, јако је тешко натерати је да се одрекне РФИД технологије и све врати у првобитно стање.

Поделите текст - Разбијмо медијски мрак!


0 коментара:

Постави коментар

  © Copyright2010 Skriveno saznanje Design by Izrada sajtaDigitalni marketing

PVC stolarija zeolit laminat letovanje grcka Adaptacija stana | Molerski radovi | Spusteni plafoni | Slike i zakon postanja | Opel auto delovi Auto placevi Auto servis vw | Poslasticarnica prica | Moja pekara Back to TOP