Translate to:

АДРЕСА ЗА КОНТАКТ – proibiro@mail.ru

Највећа достигнућа руских научника у постсовјетском периоду

Највећа достигнућа руских научника у постсовјетском периоду
 27. јул 2014.





Илустрација магнетног поља Земље. Извор: GettyImages / Fotobank.

Осам руских грађана нашло се на листи најутицајнијих светских научника 2014, коју је почетком јула објавила компанија „Thomson Reuters“. Иако Русија данас не издваја на науку колико је то чинио СССР, руски научници и у постсовјетском периоду достижу научне резултате светског нивоа, али се о њиховим радовима релативно мало зна. „Руска реч“ је саставила списак неких од најважнијих открића до којих су дошли руски научници током протеклих 20 година.


Суперјака магнетна поља

Физичари Нуклеарног центра у Сарову под руководством Александра Павловског разрадили су почетком 1990-их метод за добијање магнетних поља рекордне снаге.
Они су помоћу магнетних експлозивно-кумулативних генератора, у којима је ударни талас експлозије „сабијао“ магнетно поље, успели да добију величину поља од 28 мегагауса, што је апсолутни рекорд за вештачки добијено магнетно поље. Та вредност је стотинама милиона пута већа од снаге Земљиног магнетног поља.
Уз помоћ таквих магнетних поља може се истраживати понашање супстанце у екстремним условима и, конкретно, понашање суперпроводника.
„Применом суперпроводљивих магнетних система граде се савремени акцелератори елементарних честица. Снажна магнетна поља су неопходна за добијање реакције контролисане термонуклеарне синтезе“, објашњава за „Руску реч“ Владимир Пудалов, доктор математичко-физичких наука са Института за физику Руске академије наука. По његовим речима, уз помоћ суперјаких магнета може се контролисати понашање суперпроводника, а у перспективи су то каблови који могу да преносе електричну енергију на велика растојања без икаквих губитака, или супермоћни акумулатори који могу да чувају енергију без икаквих временских ограничења. Суперјака магнетна поља потребна су за транспорт на „магнетном јастуку“, за разне магнетне лежаје и у перспективи за левитирајуће уређаје.

Супертешки хемијски елементи



 Ускорительный комплекс (циклический имплантатор) ИЦ-100 в Лаборатории ядерных реакций имени Г.Н. Флерова Объединенного института ядерных исследований в Дубне. Извор: РИА „Новости“.



Руски научници су и у постсовјетском периоду остали на челу трке у стварању нових супертешких елемената из Мендељејевљевог периодног система. Физичари из лабораторије „Фљоров“ у Обједињеном институту за нуклеарна истраживања (ОИНИ) у подмосковској Дубни од 2000. до 2010. су први синтетисали шест трансуранских елемената са редним бројевима од 113 до 118.
Међународно удружење за чисту и примењену хемију (IUPAC) већ је званично признало два таква елемента и доделило им имена флеровијум (114) и ливерморијум (116). Пријављено је и откриће елемената са редним бројевима 113, 115, 117 и 118, и IUPAC управо решава то питање.



„Није циљ само да се попуне све празнине у Мендељејевљевом периодном систему хемијских елемената. Реч је заправо о стварању необичних облика материје чија својства прелазе оквире постојеће материје у природи планете Земље“, објашњава за „Руску реч“ Сергеј Дмитријев, директор Лабораторије за нуклеарне реакције ОИНИ. По његовим речима, ако буде могуће синтетисати супертешке елементе са одређеним карактеристикама, онда ће човечанство моћи да ствара чврста и танка одела која ће бити погодна и за шетњу у отвореном свемиру, ваздушасте рачунарске екране, батерије и енергетске елементе са неограниченим роком трајања, моторе чија је технологија заснована на антиматерији и још много тога.

Ексаватни ласери

У нижњеновгородском Институту за примењену физику Руске академије наука 2006. је направљено постројење PEARL (PEtawatt pARametric Laser) које омогућава да се добије најмоћнији светлосни зрак на Земљи. PEARL је заснован на технологији параметричког појачавања светлости у нелинеарно-оптичким кристалима и може да емитује импулс снаге 0,56 петавата, што је стотинама пута јаче од снаге свих постојећих електрана.
Сада научници Института за примењену физику планирају да повећају снагу PEARL-а до 10 петавата (PW) [10 милијарди мегавата - прим. ред.]. Поред тога, у плану је покретање пројекта XCELS, који подразумева стварање ласера снаге до 200 петавата, а у перспективи и снага од 1 ексавата (EW) [милијарду гигавата - прим. ред.].
По речима Јефима Хазанова, доктора математичко-физичких наука и дописног члана Руске академије наука, такви ласерски системи ће омогућити да се истраже екстремни процеси у физици и фундаментални закони васионе. „Електрично поље у светлосном импулсу по јачини вишеструко премашује поља која задржавају електрон поред језгра, а интензитет зрачења може достићи величине у којима би вакуум морао стварати супстанцу и антисупстанцу“, објашњава научник.
У оквирима снаге која се тренутно може постићи функција ексаватних ласера је углавном везана за истраживање, али спектар примене тих ласера биће знатно проширен ако се оствари планирана снага, објашњава Хазанов. „Реч је, на пример, о лечењу рака, и то знатно јефтинијем и знатно мање штетном од лечења рендгенским зрачењем. Примена суперјаких ласера отвара и перспективе стварања оптичких информационих система чија брзина ће бити око 1 терабита у секунди или чак на нивоу квантног компјутера“, каже Хазанов.

Задатак миленијума



 Григориј Перељман. Извор: ИТАР-ТАСС.

Руски математичар Григориј Перељман 2002. је доказао Поенкареову хипотезу, формулисану још 1904. Та хипотеза је један од „задатака миленијума“ са листе Клејевог математичког института. Суштина хипотезе се своди на следеће: тродимензионални објекат који није бушан тополошки је еквивалентан сфери.
Перељман је успео да докаже ту хипотезу, али невиђену популарност у медијима стекао је тек када је одбио да прими милион долара од Клејевог института као награду за тај доказ.
Решење поменутих математичких задатака није само интелектуална вежба. Оно може имати крајње важну примену у савременој науци и техници, као на пример једначина Навије-Стокса, која описује понашање њутновских флуида. Управо због тога је решавање ових задатака стављено на листу најсложенијих математичких проблема. Прву од седам најтежих решио је руски математичар.

Залихе нафте и гаса неће бити истрошене

Медији и еколози редовно нас подсећају да ће залихе нафте и гаса према различитим подацима бити при крају у наредних 50-100 година. Сматра се да то може изазвати колапс савремене цивилизације. Међутим, научници са руског Гупкиновог универзитета за нафту и гас доказали су да то није тако.
Путем експеримената и теоријских прорачуна они су доказали да се нафта и гас могу формирати и на абиогени (тј. небиолошки) начин, а не само распадањем органских супстанци, како тврди општеприхваћена теорија. Они су утврдили да у површинским слојевима Земље, у горњим деловима мантије, на дубини од 100-150 km, постоје услови за синтезу сложених угљоводоничних система.
„Та чињеница пружа могућност да се говори бар о природном гасу као о обновљивом и неисцрпном извору енергије“, каже за „Руску реч“ професор Владимир Кучеров са Гупкиновог универзитета. „Руска економија, а у великој мери и светска, зависи од цена енергената. Експлоатација нафте у Русији повезана је пре свега са мноштвом потешкоћа климатског карактера, због чега је и веома скупа. Технологија вештачке синтезе нафте у перспективи би могла да реши мноштво економских и еколошких проблема“, објаснио је научник.


УМ – УДРУЖЕНА МИСАО – УЧИМО ДА МИСЛИМО !

0 коментара:

Постави коментар

Copyright2010 Skriveno saznanje Design by Izrada sajta | Zlatibor na dlanu

PVC stolarija Adaptacija stana | Molerski radovi | Spusteni plafoni | Slike i zakon postanja | Opel auto delovi Auto placevi Auto servis vw Back to TOP