Translate to:

АДРЕСА ЗА КОНТАКТ – proibiro@mail.ru

BOŽIJA PORUKA U SLOVIMA




БОЖИЈА ПОРУКА У СЛОВИМА


 У исконској Србици садржан је читав фонетско – ментално – духовни систем, што указује на њено Божанско порекло, док археолошки налази потврђују њен историјски примат у односу на друга писма. Захваљући пионирском раду великих истразивача на пољу Србске лингвистике и историје, а пре свега почившим: Милошу С. Милојевицу, проф, др . Радоју Пешицу, др Светиславу Билбији, др Олги Луковић-Пјановић, Анђелији Станчић-Спајић, а затим др Јовану И. Деретићу, др Рељи Новаковићу и нарочито г-ди Ружици Борисављевић, настао је овај чланак као синтезна информација, која има за циљ да многољудно читалаштво информише о
 »стварном« значењу Србских речи, које свакодневно употребљавамо (или злоупотребљавамо) при међусобној размени Мисли преко речи. Аутор овог чланка, прилаже и сопствени допринос, покушавајући да укаже на суштински смисао Србске писмености и њену апсолутну повезаност са функцијом мишљења, коју је Бог подарио човеку, указујући на хармонијске међузависности фонетско – ментално – духовног система »Србице« или Рашчанског словарника и њен утицај на сасвим прагматичну функцију материјализције Мисли преко речи и дела. Открићем »Винчанског писма« у непосредној близини Београд у другој половини 20. века, на видело дана излазе чињенице које на пољу опште светске лингвеистике у знатној мери мењају слику режирану од стране германске археолошке школе, по којој су Германи, Нордијци, Гали, Саксонци и други западноевропски народи »староседеоци«, а Словени неки полудивљи народ, огрнут кожама животиња, »дошљаци« приспели из Азије у Европу негде око седмог века после Христа.

 Оваква слика "латинизоване" западноевропске цивилизације одржала се до данашњих дана искључво захваљујћи привилегији богатих народа, који су опљачканим капиталом финансирали, а финансирају и данас, археолошка истраживања широм планете. пре свега из отимачких побуда усмерених према културно историјском благу других народа и цивилизација. Позадина овакве активности је жеља западноевропске олигархије да режира сопствену стратегију светске субординације у сваком погледу. Међутим, мало по мало, »гаврану« отпада покрадено перије и ускоро ће остати црн и таман - толико колико му је и душа поцрнела... Али, о томе биће речи неком другом приликом !

СЛОВЕН ЗНАЧИ ПИСМЕН

 Оно што откриће »Винчанског писма« чини драматичним доказом обмане од стране елитне западноевропске културне олигархије јесте чињеница да општепризната метода доказивања старости археолошких артефаката применом полупериода распадања радиоактивног елемента Ц-14 и настанак Винчанских налаза смешта у временски хоризонт око 3970. године пре Христа, а Бањичке налазе отприлике у 3470. годину пре Христа. Иста метода Мисирски сликопис лоцира у временски хоризонт 3000. године пре Христа, Акадски слогопис 2500. годи­не пре Христа, а Кинески сликопис тек у 1400. годину пре Христа. О чему се заправо ради?

 Подунавска цивилизација имала је посебно брз и карактеристичан развој у периоду после Леденог доба, односно од 10500. до 5500. године пре Христа (налазиште Лепенски вир итд), са јасно диференцираним слогописом из Винче и Бањице последњим степеном развоја писмености. Винчанско писмо је пре свега глагољско и чирилично писмо, а по свом смислу »Србица« или Рашчански словарник, лако је препознатљива свакоме Србину, који пише и чита Ћирилицу. Невоља за режирану историју европског континента је у то­ме што западноевропска »културна« олигархија не признаје »домицилну арбитражу« Србског народа у европском простору, без обзира на то што је она сада доказана како преко архе­олоских налаза из Винче и Бањице, тако и преко успелог тумачења Етрурског односно Рашчанског писма - нашом Ћириличном азбуквом





 Да би се појаснио појам речи Србин, Сораб, Сурб или Серб неопходно је познавати староасирски језк, на којем ова реч значи “храбар борац”, а потиче из периода када су Срби, на пропутовању из своје прапостојбине у држави »Уигури« - сада пустиња Го­би или Шамо - боравили прво у Непалу, а затим у Месопотамији, касније на Синију и обалама Мртвог мора, у Малој Азији и на крају у Европи од Хелмског (Балканског) полуострва па све до Балтичког мора на северу и Тиренског на западу.
И то давно пре Грка ( досељених Копта из Африке ) и Римљана ( вандализованих Етрусканаца или Расена ). 

 Што се назива Сло­вен тиче, он је апсолутни доказ о пи­смености Срба и чита се са краткосилазним акцентом на слову »о«, тако да или значи »писмен«, или онај који »зна слова«, а не »слав« или слуга, како то тумаче европски »мислиоци« на основу свога много млађег јзика! Права истина је да су Срби били онај народ пре Христа, који се са­да назива Словенима, што потврдује да су и пре 5000 година били писмени и користили »Србицу«, или Рашчански словар­ник, или Азбукву, коју им је сам Бог подарио, и то са упутствима како треба да мисле и говоре и шта да раде. Постоје и други докази за ову тврдњу, а то је старост гена наших примерака Р1а1 је – која износи 12.000 година. Од тада смо, значи, ми на овим просторима. ( Посебан текст на овом сајту под називом СРБСКИ ГЕНИ СТАРИ 12.000 ГОДИНА ) А да је то тако уверите се сами.

ОТКРИЋЕ СМИСЛА

 Пре свега, упоредите геометријске облике слова из приложене табеле, а за­тим пажљиво пратите објашњење које се односи на смисао поруке коју у себи носи Азбуква, као и свака друге речи Србског језика њом исписане. Из табеле се лако могу уочити настале разлике измеду Винчанског пи­сма од пре око 5970 година, преко Етрурског и Арамејског писма, до наше савремене Азбукве. Ове разлике јасно указују на еволутивни процес усавршавања и јасно припадају ћирилчној групи. Што се редоследа слова тиче, он је исконски тачан, а не искривљен под утицајем латинске Абецеде Дакле. гласи како следи и представља поруку Творца упућену људима. Осведочите се у то исчитавши приложени редослед слова старе Српске Глагољице са њиховим називима (значењима) ! Из приказане поруке јасно се уочавају четири реченице које гласе :





        АЗ – БУКИ – ВЕДИ – ГЛАГОЉЕ – ДОБРЕ
 
       Ја Бог видим речи (дела) добре

       ЕСТ – ЖИВА – СИЛА- ЗЕМЉИНОГ – ИСА
       Јесам жива сила Земљиииог простора

       И – МЈЕМ – КАКО ЉУДИ – МИСЛЕ
       И знам како Људи мисле

 

       НАШ – ОЧЕ – ПОКОЈА – РЕЦИ – СЛОВО – ТВЕРДО – УК
       Наш Оче Свемира реци слово (закон) потврдног учења

 У првој реценици Бог људима ставља до знања да види речи добре, што је опомена људима да воде рачуна шта говоре, јер иза речи долазе дела, па их упозорава пре извршења лоших дела - односно на време, да не би згрешили.

У другој реченици Бог људима ставља до знања да је Он жива сила Земљиног простора, из чега људи треба да схвате ко је створио живот на Земљи и ко га одржава.

 У трећој реченици Бог људима.ставља до знања да зна како они мисле што је свакако тачно, јер ако их је ОН створио ОН и  зна и како мисле; дакле, упозорава људе да нису у стању да сакрију своје мисли.  

 У четвртој реченици људи се обраћају Богу са молбом да саопшти закон потврдног учења, односно да им предочи законе позитивног понашања, а то су десет основних Божјих заповести.

МЕНТАЛНИ ХОЛОГРАМ

 Ето тако долазимо до сазнања да је исконска Србица, у ствари холограмско – фонетско - ментална порука Творца, који је створио живот на Земљи и Човека, који може самостално да мисли - и дао му писменост. Само Србица носи у себи ову поруку, коју ни једно друго писмо на свету нема. Она потврђује исправност уводне реченице у Јеванђељу по Јовану: »У почетку бјеше ријеч...« А да је то тако, уверите се и сами из примера којих има онолико колико и речи у Србском говору.

 Aнализом смисла речи на основу изговарања слова прасрбског речника - Азбукве, са основна 22 појма претходно објашњена у Божјој поруци, долазимо до невероватних варијација ове поруке, које од речи стварају реченицу, од реченице поглавља, а од поглавља књигу, и то увек са добронамером основном поруком менталног холограма, трансформисаног у различите облике.

 Реч БОГ делимо на слова: буки - он - глагоље, а што значи учи - он - глагоље - речи; односно БОГ УЧИ РЕЧИ.

 Реч РАЗУМ садржи слова: речи – аз - земља - ук - мислите, што значи ЈА БОГ ЗЕМЉЕ
УЧИМ ДА МИСЛИТЕ РЕЦИ.

 Ре УМ делимо на слова: ук - мислите, што значи УЧИТЕ ДА МИСЛИТЕ :  

Реч АЗБУКА делимо на аслова: аз - земље - буки - ук - веди – аз, што ' значи ЈА ТВОРАЦ ЗЕМЉЕ УЧИМ КАКО ДА ВИДИТЕ;:

Реч БУКВАР делимо на слова: буки - ук - како - веде - аз - реци, што значи: БОГ УЧИ КАКО ДА ВИДИТЕ (РАЗУМЕТЕ) РЕЧИ.

Реч ЈА делимо на слова: мје - аз, што значи: ТВОРАЦ ЗНА.

Реч КРСТ садржи слова: како – 
речи - слово– твердо, што значи : КАКО РЕЋИ СЛОВА ПОТВРЂУЈУ, што је апсолутно тачно јер без речи слова су само мртви знаци на папиру - дакле, КРСТ је кључ писмености и симбол ТВОРЦА. :

Реч ОТАЦ делимо на слова: он - твердо - аз - слово, што значи: БОГ ПОТВРЂУЈЕ – ЈА САМ ЗАКОН (СЛОВО).

Реч СИН делимо на слова: слово - иса - наш, што значи: ЗАКОН (СЛОВО) ПРОСТОРА НАШЕГ, а што се односи на Христа, односно Његово учење.

Реч ДУХ делимо на слова: добро - ук - како, што значи: УЧИ КАКО ЈЕ ДОБРО.

 Реч АМИН делимо на слова: аз – мисли - иса - наш, што значи: ЈА БОГ МИСЛИМ О ПРОСТОРУ НАШЕМ. Дакле, када се прекрстимо И кажемо: у име Оца и Сина и Светога Духа. амин, ми у ствари потврђујемо да је Бог закон нашег простора, што се односи и на Сина, да нас Дух учи шта је добро и да Бог мисли о нашем простору.

Реч ХРИСТ делимо на слова: како - реци - иса - слово - твердо, што значи: КАКО РЕЧИ СИЛУ ПРОСТОРА ПОТВРЂУЈУ; а сада ако ово објашњење упоредимо са речју СИН, што значи ЗАКОН (СЛОВО) ПРОСТОРА НАШЕГ, запазићемо да обе наизглед различите речи имају исти смисао.

 Реч ЗЕМЉА садржи слова: Земља – ест - мислите - људи - аз, што значи: ЗЕМЉА И ЉУДИ СУ МИСЛИ ТВОРЦА.

 Реч ВОДА делимо на слова: веди - он - добро - аз, што значи: ЈА БОГ ВИДИМ ДОБРО.

Реч ВАТРА делимо на слова: веди - аз - твердо - реци - аз, што значи: ЈА БОГ ДОБРО ВИДИМ РЕЧИ.

Реч ВАЗДУХ садржи слова: веди - аз - земља - добро - ук - како, што значи ЈА БОГ ЗЕМЉЕ УЧИМ КАКО ЈЕ ДОБРО.

 Обратите пажњу на поруку која прати четири основна појма: ЗЕМЉА - ВОДА - ВАТРА - ВАЗДУХ, а кроз коју Бог шаље поруке да су Земља и Људи његове мисли, да види добро речи и дела и да учи људе шта је добро.

СИЛА БОЖИЈИХ РЕЧИ

Сада ћемо се мало задржати на разним варијантама речи која означава народ коме је Азбука подарена на употребу.

 Реч СРБИН делимо на слова: сила - речи - буки - и - наш. што значи: СИЛА РЕЧИ БОЖЈЕ И НАШЕ.

Реч СОРБ делимо на слова: сила - он - речи - буки, што значи: РЕЧИ СУ БОЖЈА СИЛА

Реч СУРБ делимо на слова: сила - ук - речи - буки, што значи: БОГ УЧИ СИЛУ РЕЧИ.

Реч СЕРБ делимо на слова: сила - ест - речи - буки, што значи: РЕЧИ СУ БОЖЈА СИЛА

Реч СОРАБ делимо на слова: сила - он - речи - аз - буки. што значи: ЈА БОГ УЧИМ СИЛУ РЕЧИ, итд.

 Ако сада упоредимо значење свих наведених варијатета речи Србин, видимо јасно да она означава народ коме је дата сила Божјих речи или да је сам народ сила Божјих речи. Као што је напред поменуто, примера за тумачење стварног и скривеног значења речи исписаних Србицом, односно Рашчанским писмом, има колико и речи у нашем говору, тако да нећемо даље наводити примере. 

 Свака реч дакле, осим свог основног значења, носи и унутарње, које је својеврсна Божја порука. Остављамо драгим читаоцима да сами изучавају значење како на речима и реченицама које означавају опште појмове и радње, тако и на својим сопственим именима. Када се сами уверите у истину, која истиче из нашег говора, обратите пажњу на то како и када користите речи, јер су оне неизмерна сила коју нам је Бог подарио.

Поздрав свим Мисленим Душама: у име Бога - Мир. Љубав и Слога !

 Текст објвљен у ТРЕЋЕМ ОКУ број 263 – 11.01.2000 године, Текст уредио УМ - Удружена Мисао или Учите да Мислите !

Аутор текста Др Инг Божидар Милосављевић

3 коментара:

Анониман,  16. јануар 2012. 01:29  

VOILA DES PREUVES DE LA COMMUNICATION DES SERBE -RASCIANI AVEC

DIEUX PERE PAR DES LETTRES- SLOVA...

Vedran 6. јул 2012. 20:07  

Zadnjih 9 meseci imam vremena i pomno pratim ovakve i slicne teme,te se nalazim zbunjen i obavijen maglom.Nije lako se izdici iz svakodnevnice i pokusati otici korak nazad,ali opet pokusati neutralnim ocima sagledati pisane i snimane dokumente o Srbima i Srbici.Uceni smo kako smo uceni.Verujemo u ono u sta verujemo,ali ja sam uvek trazio nit koja mi je nekako nedostajala u celoj toj prici.Iza istine uvek stoje cinjenice i jasni opipljivi dokazi,a toga kako mi se cini imamo na pretek,ali moram da se zapitam i da javno zatrazim odgovor....sta je to potrebno da se ta ista istina iznese na vidjelo dana, i da li je moguce razbiti sve lazi i klevete godinama usadjivane u generacije i generacije ljudi?

Анониман,  27. јун 2014. 14:02  

Да ли је исправно и корисно рећи СРБи-Н или СРБ?

Ако је корен речи СРБ /једнина/, онда је логично да се из једнине изводи множина – СРБи.
Ако упоредимо то са другим народима, као на пример:
РУСи, КИНЕЗи, ИНДУСи, ЕНГЛЕЗи, ФРАНЦУЗи, ИТАЛИЈАНи, онда испада да МИ погрешно користимо реч СРБи-Н?!
Ако је исправно рећи СРБИН /једнина/, онда би логично било / као из наведених примера/ да множина буде СБИНи, што наравно није и не може да буде тако.
Не каже се: РУСин /једнина/ – РУСИни /множина/, КИНЕЗин – КИНЕЗини, ИНДУСин – ИНДУСини, ЕНГЛЕЗин – ЕНГЛЕЗини, ФРАНЦУЗин – ФРАНЦУЗини…
Ако се каже СРБ, онда је јединка саставни део множине – СРБи и ни на који начин није у несагласности са множином, не штрчи из ње – у СЛОЗИ и САГЛАСЈУ је са МНОЖИНОМ.
Међутим, ако је једнина СРБиН, онда свака јединка овим “ Н” штрчи из множине – СРБи и У НЕСЛОЗИ је и НЕСАГЛАСЈУ са МНОЖИНОМ.
Није ли то, онда, код СРБиНа разлог за патолошку индивидуалност – ГОРДОСТ, да се издваја и штрчи у односу на множину – СРБи?!

Није ли, можда, НЕСЛОЖНОСТ, НЕУМНОЖНОСТ и НЕОБОЖЕНОСТ, између осталог, и у погрешном
изговарању и писању речи СРБи /Н/?!
У књизи Постања Господ Бог говори, да је од Човек-а створио /”извео”/ жену – Човек-ицу /Човеч-ицу/.
У језику србском, онда, треба да буде тако исто:
СРБ-киња, РУС-киња, ИНДУС-киња, КИНЕЗ-киња, ЕНГЛЕЗ-киња, ИТАЛИЈАН-киња, а не: СРБин-киња, РУСин-киња, ИНДУСин-киња, КИНЕЗин-киња, ЕНГЛЕЗин-киња…
Имајући у виду Христове речи: “Својијем речима ћете се оправдати и својијем речима осудити /нашкодити себи/… и биће вам по речи вашој!”, онда горе речено има смисла.

Дакле, корен речи је СРБ – једнина, а СРБи је множина – скуп,
заједница, сабор СЛОЖНИХ, УМНОЖЕНИХ и ОБОЖЕНИХ јединки – СРБа.

Погрешно је рећи СРБИН, а нарочито не 5. падеж – СРБи-НЕ!
Овим међусобним, “братским” обраћањем са “СРБи-НЕ!”, ми несвесно, у самом слогу речи,
речицом “НЕ”, негирамо сопствену множину – ПЛЕМЕ, НАРОД /СРБи/ – чији смо неодвојиви део!

СРБ = СИЛА РЕЧИ БОЖИЈЕ
СРБИ = СИЛУ РЕЧИ БОГ ИМА

Драган Славнић


Постави коментар

Copyright2010 Skriveno saznanje Design by Izrada sajta | Zlatibor na dlanu

PVC stolarija Adaptacija stana | Molerski radovi | Spusteni plafoni | Slike i zakon postanja | Opel auto delovi Auto placevi Auto servis vw Back to TOP