Translate to:

АДРЕСА ЗА КОНТАКТ – proibiro@mail.ru

Сазнање

Прво излагање: САЗНАЊЕ

1.1. Полазимо од чињенице да човек расуђује о појавама и процесима у Природи на основу знања; да знање формира на основу примљених информација и сопствене имагинације. Информације прима чулима, која региструју само мали део окружења: кожа — физички додир и зрачења инфрацрвеног реда; нос — апсорпцију гасних ароматичних молекула; језик — апсорпцију ароматичних молекула течности и чврсте материје; ухо — мали део звучних таласа иоко — светлосне таласе. Улога имагинације у оваквим условима је да надокнади информације, које чула нису устању да региструју, без обзира на присутна оруђа која су нам проширила угао запажања. У оваквим условима можемо констатовати да је сазнање у функцији информација и имагинације:

З = ф (Ин, Им)

1.2. У оквиру овакве констатације очигледно су цивилизације са већим бројем чула у знатној предности у сагледавању окружења, закључивању и тумачењу појава; па самим тим и бржем развоју. Да би компензирали овакав недостатак, трудимо се да повећамо асортиман пријемника, који нам импулсе из спољнег света преводена фреквенцију наших чула. Самим тим чинимо себи индиректно доступно опажање појава и процеса у Природи, које директрто нисмо у стању да уочимо и прихватимо.

1.3. Међутим, постоје исто тако и теоретске могућности да повећамо број чула, како бисмо прихватили већи спектар информација. Нажалост, о овој могућности врло мало размишљамо.

1.4. На нивоу напред изнетих ставова, целокупни спољни свет организовали смо условно у пет категорија појмова,којима тумачимо све појаве и сва збивања која смо у стању да опазимо. То су: простор, енергије, материја и  трајање, повезани међусобно интеракцијама кретања. Уколико замислимо простор бесконачан у сваком смислу, као стационарно енергетско поље, у коме су сви потенцијали изједначени; неопходно је да се у овако схваћеном простору појави неки узрок (идеја или мисао), који би својим дејством иницирао разлику потенцијала, као неопходан услов за индивидуализацију.
Ово би за даљу последицу имало тенденцију узнемиреног (трансформисаног) поља да се врати у претходно стање мировања. Услед дејства просторног притиска долази до саопштавања енергије, од вишег ка нижем потенцијалу. Ово саопштавање називамо кретање, које својим деловањем деформише енергетско поље. Последица ове појаве је конституисање материје у простору, која траје у зависности од брзине процеса — запремајући извесну локацију; а затим се у процесу размене потенцијала поново дезинтегрише као енергија у простор.

1.5. Према томе: простор је бесконачан у сваком смислу:
енергија је побуђени или трансформисани простор;  кретање је саопштавање енергије; материја је деформисани простор, а трајање овог процеса је у функцији интензитета кретања — односно разлике потенцијала. Из овако изложеног процеса очигледно је да су елементи наше реалности уствари само агрегатна стања простора (о чему ће касније бити речи) која се условно могу приказати тетраедарском формацијом система (види прилог 1).

1.6. У овако формираном систему уписано је у облику лопте све наше знање док целокупан систем тетраедра окружује описана лопта. која сама по себи представља нашу имагинацију, и може се сматрати елементом система вишег реда, који је  људском разуму недовољно познат. Користећи овако дефинисан систем, спољни свет можемо сазнавати из различитих аспеката. Најчешће то чинимо сагледавајући окружења из темена М — када све појаве и процесе тумачимо у функцији материје, што је најближе нашем основном чулу додира. Међутим, исто тако можемо опажати из других темена и тумачити окружење у функцији енергије, простора или трајања, већ према томе из кога темена сагледавамо окружење. Очигледно је да нам овакав, интегралан начин опажања, отвара неслућене могућности у оквиру захваћеног волумена сазнања.

 1.7. Како је очигледно да сваки од елемената система може да интерреагује са осталим елементима, под различитим околностима могуће су безбројне варијације међусобних односа, које се могу приказати и продискутовати. На бази таквих дискусија међу зависности основних елемената система, извесно је да кретање (уопштем смислу схваћено као саопштавање енергије од вишег ка нижем потенцијалу) променом свога знака интензитета, битно утиче на карактер осталих елемената окружења које повезује. Тако је описани тетраедарски систем могуће транспоновати у безброј модела просторно организованих и међусобно повезаних нултим степеном кретања (Ц = 0) у тежишту сложеног система света и антисвета. У овако организованом процесу, наша реалност чини само један елемент сложеног пулзирајућег система вишег реда (види прилог 2). Могућности комбинаторике изложеног модела са другим трансформисаним системима, воде нас ка отвореном концепту универзума.



Прочитај више...

Copyright2010 Skriveno saznanje Design by Izrada sajta | Zlatibor na dlanu

PVC stolarija Adaptacija stana | Molerski radovi | Spusteni plafoni | Slike i zakon postanja | Opel auto delovi Auto placevi Auto servis vw Back to TOP