34.        ДУША 

                               

                                                  

                             Наша чудесна планета , од које познајемо тек веома мали , и због нас , нескладно обликовани део , утемељена је на божанској алхемијској формули . Та формула је увек и у свим временима делотворна , а делује и данас . То деловање произлази из божанскох духа и изражава се у прасупстанци , у океану атома . Ту се , у за нас незамисливо дугим временским раздобљима , остварује изненадна праидеја .

                             Она очитава првобитну душу . Та истинска душа представља појавни облик универзалног духа ; она је носач светла .

                              Прасупстанца испуњава огромни , бескрајни интеркосмички простор . Она је вечно море божанске животне пуноће , универзална материја , која омогучава свако очитавање . Сви замисливи и незамисливи елементи , супстанце и снаге , потенцијално су садржани у тој прасупстанци . У том мору воде живота , очитава се и оно , што упућени називају „велики дах“ .

                                То је онај непознативи дух , који покреће ту плиму воде живота и тера је на очитавање , то је „Божљи дах“.

                                 Првобитно , адамитско човечанство , суделовало је у том очитавању . У свом стању постојања , оно је било сликоноша божанског очитавања , изражајни облик истинске душе . Првобитни човек је називан Манас тј. мислилац , који је , као духовно биће , промишљало Божље мисли , тј. оживљавало и обликовао снаге прасупстанце у моћној лабораторији свог микрокосмоса . 

                                   У том праатому , или искри духа , скривена је огромна способност за поновно стварање небеског човека . На тој чињеници се темељи целокупна тајна спасења , неизмерна дубина Павловог обећања живота . То је оправдање за његов зов на обнову . 

                                    Када се наша планета више не би заснивала на праформули која тера на остваривање светлоноше , првобитне душе , и када микрокосмичко биће не би било способно за то остварење на темељу атома искре духа , сваки покушај обнављања био би бесмислен подухват . Павлов зов на обнову је , дакле , у складу с највишом умношћу шта више , са самим смислом живота .

                                      Све појаве међусобно су повезане са узроцима и условима , проузроковане њима , и нестају кад се узроцу и услови промене . На исти начин , човек се рађа захваљујући условима постојања родитеља . Тело му храни храна . Душа му храни учење и искуство . Према томе , и тело и душа и аура повезани су са условима и мењају се онако како се и услови мањају . Као што је мрежа сачињена од низа чворова , тако је и све на овом свету повезано низом чворова узручности и услова . Стога је погрешно схватање да је мрежа људског живота  независна и изолована . Већно и непромењено правило овог света јесте да је све створено низом узрока и услова , и све нестаје према истом правилу ; све се мења , и ништа не остаје константно .

                         Суштина доктрине душе објашњава право стање постојања . Мада се тело и душа јављају као као сплет узрочности и услова . Како је тело скуп разних елемената , оно је непостојано и промењиво . На исти начин ни душа не представља его-лићност , пошто је она произникла из скупа узрочности и услова . Душа се такође стално мења и њен развој је у почетној фази . Људска душа , у својим непрестаним променама , мисаоног тела налик је на текућу воду реке или на сагоревајући пламен свеће .                                                                                                   

                           Душа је ентитет за који се , у многим верским и филозовским традицијама третира као живо биће , односно принцип и основа индивидуалног живота сваког живог бича : живот обогаћен личношчу , којом се човек разликује од других живих бича . Душа не постоји код биљика и животиња . Тежина душе код одраслог човека износи од 17 до 22 грама . Душа је разум, она је вечна и неуништива . Душа је невидљива нашим очима она је без укуса и мириса , не осећа ни топлоту ни хладноћу .

                                  Пет отрова душе су ; пожуда , мржња , гордост , завист и лењост . С тим да је гордост на првом месту отрова . 

                                  Задњих тридесетак година из свемира , душе ондашњих ентитета силазе на Земљу , и стварају нову врсту људи , њихова аура око човека није као код нас , у дугиним бојама већ је аура у индиго боји , и по томе су названа такозвана индиго деца . Она су прелазна етапа за прелазак људског рода у четврти ентитет , њихова душа је развијенија од данашњих људи , они су замена за ново човечанство . За 400 година постојаће сасвим други људи (индиго људи) спремни да пређу у четврти ентитет . 

                                 После смрти човека душа се налази још три дана , и тек тада излази и налази се привремено у астралној димензији . Душа посматра све око себе и једва чека да се поново врати међу људе . У астралној димензији душа се налази од 3,5 дана до 49 дана , једино ако душа није имала велике грехе , онда може и по неколико стотина година да се налази у астралној пројекцији , па да се тек онда врати у физички свет . Душа се враћа у човека улазећи у оплођену женску јајну ћелију и ту чека ново рођење .

                                     Тело је за душу затвор , и бег из тог затвора је ослобођење душе . Душа долази у материјално тело из већ постојећег или вишег божанског постојања . Рађање је заборав , јер у међувремену заборавља истину, коју је знала у 

прошлом боравку изван тела и боравку у прошлом телу .

                                     О Души је доста говорио и Др Мартин Лутер Кинг . Ево једног дела текста о његовом размишљању о души . „Међутим душа није потпуно одсећена , него се манифестује у смислу повремених импулса свести , добрих емоција , осећаја неког дубљег смисла у свом животу . Човек је ту , иако не под директном управом своје душе , још увек је одговоран за све своје поступке . Према уобичајном стању ствари , душа ипак мора да кармички плати за све грешке и штете коју је човекова личност направила , мада она није била та која је њоме управљала“ . 

35.      РЕЧ              

                             Рећи су жигови свести . Рођење језика је рођење човечанства и резултат или тачније , станице бескрајног низа искустава , која долазе из незамисливо далеке прошлости у садашњост , а која су свесна да одлазе у подједнако незамисливу далеку будучност .   

                             Језици су у почетку настали сложени , па су током векова почели да се упрошчују . Сам процес деградације језика обухвата осам нивоа ; губитак гласова , падежа , времена , упроштавање фонетске структуре рећи , осиромашење појмовног богатства језика , губљење хармоније између звучне слике и значења...

                             Наш језик (прото-индоевропски језик) имао је осам падежа , шеснаест времена , педесет два гласа , и по многим атрибутима је представљао невероватно сложен језик . Од првобитног прајезика настао је , први савремени језик Санкритски , који је настао и био врло сличан Енохијанском језику , којим говоре Дракони Рептили тј. Ануннаки-Нефили . После страдања Вавилонске куле , настало је и поћетку око педесет језичких група које одликују јединствени фондови корена речи и јединствени граматички принципи .                           

                           Уз помоч Нибураца први такозвани савремени човек је пре око 7900 година почео да урезује , утискује своје мисли ; на камену , дрвету , кожи , металу...Зато се и сматра да је најраније писмо пиктографског карактера и да се потом развило у клинасто и хијероглифско па тек онда у словно писмо . Свака реч или мисао је звучни еквивалент искуства , повезаног са унутрашњим и спољашним стимулансом . Огроман стваралачки напор је обухваћен у том процесу , који се вероватно протезао на огроман временски период и захваљујући том напору човек се могао уздићи изнад животиња . Човек са спољашње стране представља један организам , једну целину . Са друге, унутрашње стране , човек има структуру са његовим садржајем то јест има ; слова , речи , говор , разум, звук , вибрације , срце , плућа , јетру , црева.... Ако се налазите унутар организма и имате слободу избора , онда вам је дато да бирате где вам је боље да се налазите – у срцу , у глави или још негде . Док на Атлантиди и Лемурији  , савремени човек је урезивао и утискавао своје мисли пре 28000 година .    

                           Од раног хришчанства , као што можемо видети из Јеванџеља по св .Јовану , које почиње мистериозним речима : “У почетку беше Реч , Реч беше са Богом ,... И Реч је створила живот...“ Суштина природе рећи према томе не исцрпљује се њиховим садашњим значењем , нити је њихов значај ограничен на његову корист , као преносиоца мисли и идеја , већ речи изражавају  у исто време квалитете који нису преводљиви у појмове баш као и мелодија , која можда удружена са појмовним значењим не може бити описана речима или било каквим другим средствима изражавања . А то је тај и рациони квалитет , који побеђује наша најдубља осећања , уздише наше најдубље биће и чини да оно вибрира са другима .                 

                            Реч је толико мочна , да само једна реч , може да доведе човека , до највећег узвишења свести , а само нека друга реч , може тотално да уништи човека . Остављајући му до краја живота , изгребане трагове на мозгу , исто као што мачка шапама изгребе парче папира . Ране које настају од ножа зарастају , ране које настају од рећи не зарастају . Због тога оправдано кажемо да своју моћ свети списи дугују магији речи ... Дугују њеној светој моћи , која је била позната мудрима из прошлости , који су још увек били близу извора језика .

                                                                       

36.         ГОВОР                                                

                                                    

                            

                             Једна од највечих Божљих стварања је и стварање говора . Без говора не би могло ни мало да се напредује , остали би на нивоу пра пра примитивних људских заједница . Без икакве шансе ка напретку , остали би ништа више него на нивоу мало вишем од животиња . Зачаурени све до новог скупљања свих свемира у једно ништавило , без ичега у свемиру , осим црне материје .                               

                             Говор представља основни начин комуницирања међу људима . Говором човек преноси своје мисли и осечања другим људима на далеко сложенији начин него што то чини и једна друга животињска врста , па је зато и његов вокални апарат најсложенији и обухвата многе органе , поћев од плуча , преко душника , гркљана и гласних жица , до усне шупљине са језиком , зубима и уснама и носне шупљине . 

                              Када мушкарац устане да говори , људи га обично прво слушалу па тек онда гледају . Код жена је другаћије . Њих прво људи погледају , па ако им се свиђа то што виде , тек онда их слушају .

                              Говор , посматран као звучни сигнал , носи у себи мноштво информација . Осим онога што је речено , у њему су садржане и информације о говорнику , на основу којих можемо да одредимо емотивно стање говорника , да познатог говорника препознамо , а непознатом одредимо пол и старост . Схватамо смисао , уочавамо дијалекат , ниво образовања и културу говорника .

                               Регистровање добијених звукова је , међутим , тек први корак у перцепцији говора , Мозак мора да одреди да ли се заиста ради о звуковима који припадају говору , јер се говор у мозгу одређује на други начин него што је случај са музиком или амбијенталним шумом . Мозак такође мора да одреди да ли је у питању језик који слушалац разуме . Мозак детектује пол и старост говорника , а затим прелази на процес нормализације , да се пажња усресреди на оно што је речено . При овоме треба одбацити неговорне елементе као што су уздаси , накашљавање и слично .                               

                               Магија којом говорник врши утицај на нас , потиће од њеног квалитета у комбинацили са ритмом . Она је снажнија од онога што говорник преноси објективно , снажније чак од разума са свом његовом локиком , у коју ми верујемо тако чврсто . Успех великих говорника не произлази само од онога што кажу , него и из тога како кажу . Велика је ствар знати право време говора и ћутања . 

37.     БРОЈЕВИ

                              

                              

                         Математички бројеви од један до бесконачности сви су потпуни бројеви , и сваки сам по себи не носи никакву разлику у квантитету : али људи су направили разлике ради сопствене лагодности , како би били у стању да означе разне количине .

                         Према традиционалној мисли све је на овом свету међусобно зависно а бројеви су чворови у којима се стићу многе везе . Број се сматра сретством сазнања , а блиско је и повезивање космичких ритмова и самих бројева . Бројеви , геометриске фигуре и пропорције јављају се као језик органске и неорганске природе , као траг бога .

                          Питагор и Питагорејци , доводе број у везу са небеским и музичким сверама , док у златном пресеку виде кључ пропорција живих бића . Платон је схватио тумачење бројева као највиши степен сазнања , и као суштину космичког и унутрашњег склада . Бројеви , геометријске фигуре и пропорције јављају се као језик органске и неорганске природе , као траг творца .                                                     

                               Стари народи су веровали да су бројеви постојали од почетка космоса пре људске свести . Бројеве није измислио човек , него бројеви одувек постоје , човек их је само открио . Бројеви су само најосновнији елеменат сређивања у људском уму  , те их човекова подсвест употребљава као архитипоне сређивања . Из којих се развило пребројавање предмета , да би током времена бројеви проширили свој садржај и добили нова значења .

                               Бројеви крију , неопознату и чаробну снагу . Реч је увек утицала на људе , али је моћ броја још већа . Ако је реч о објашњењу знака , број му је скривени корен . Отатле и важност бројног симболизма слова која се јавља још у Египту , а достиже свој врхунац код Јевреја . Његов израз се подупара са општим бројним и логичним законитостима Универзума , па на крају као Логос она одређује изговорено и мишљено преко бројних вредности сваког реченог слова . 

                              Доктрина је добила свој коначни облик у Шпанији и Јужној Француској , али  њени корени сежу до Египта и надахњују и пророчки мистицизам Старог Завета .       

                                Ова дубока учења бројева  су скоро повезала хришчанство са гностичком филозофијом и са традицијама истока . 

                                Универзална порука бројева је сачувана од замки , који су сачувани у бројаницама . Бројаница , је религијски обред који подразумева изговарање молитве уз бројање чворова на канапу или зрну , а под овим називом позната је огрлица или наруквица сачињена од чворова . Коришћење бројаница заступљено је у свим светским религијама (хришћанство , хиндуизам , будизам , ислам...) , а најпознатија бројаница у хришћанству је бројаница Девице Марије која је свој коначни облик добила у петнаестом век

38.          СРЕЋА                                                 

                   

   

                        Срећа или радост је субјективно стање задовољства , животном ситуацијом , повезано са осечањем испуњености и задовољства .

                       Аристотел је тврдио да је срећа једина ствар коју људи желе , само ради себе самих . Човек жели богатство , не због тога да би био богат , већ да би био срећан . Они који желе славу , не желе то да би били славни , него зато што верују да ће им слава донети срећу . Гете тврди , да срећа наступа онда кад можемо у дело спровести оно што увиђамо као праведно и добро .

                       Ништа на свету не чини срећу недоступнијом него трагање за њом . Историчар је описао како је он тражио срећу у знању и пронашао само разочарење . Затим је тражио срећу у путовању и пронашао премор... У богатсву је пронашао разочарење и бригу . Тражио је срећу у свом писању и исцрпео се . А онда је једног дана, угледао , жену како чека у маленом аутомобилу са уснулим дететом у наручју . Један мушкарац је сишао са воза , пришао им и пољубио жену , а затим и бебу , врло лагано , да је не пробуди . Породица се одвезла а историчар је остао запањен откривши праву природу среће . Опустио се и схватио...

                         Срећа свих бића је земља . Срећа земље је вода . Срећа воде су биљке . Срећа биљки је човек . Срећа  човека је полу-бог . Срећа полу-бога је Бог . Срећа Бога је СВЕВИШЊИ ОМ                                                                   

                        Ма каква осечања срече била снажна или узвишена , она никада не могу да задовоље жеђ људске душе ка срећи . Срећа може да угуши свест о унутрашњем незадовољству , али не и да задовољи чешње људског срца . Осечај среће је релативни доживљај , присутан је у нама , и свуда око нас , а често као „невидљив одсјај“ . 

                         Уз све разлике које постоје међу цивилизацијама , културама и народима . Те разлике у индивидуалним и полним карактеристикама , заједнички је поглед ка „тајанственом“ који доноси срећу љубав .  

                        Није истина кад се каже да су сви једнако срећни који су срећни . Сељак и филозоф могу бити једнако задовољни , али не једнако срећни . Срећа се састоји у разноличности угодних узбуђења . Сељак нема исту способност да у нечем ужива као што има филозоф . 

                       Моч владара или тиранина наспрам сиромаштва , здравље наспрам болести ништа није довољно да се освоји , створи или купи срећа и љубав . Тако је било одувек , тајне које владају над човеком јесу оно најдрагоценије што постоји у нама и око нас .                          

                         Нестанак малог и присуство великог , и добра срећа која следи са напретком и успехом , прихвата небо и земљу у садејству са човеком . Као последица тога , све ствари слободно теку , високо и ниско , и све имају за циљ срећу 

 39.         ЉУБАВ

                                                                 

                        

                               Љубав је стање јаке емотивне наклоности према некоме или нећему . Обострана привлачност између мушкарца и жене , је природни феномен . И мушкарац и жена су свесни своје структуралне несавршености , своје непотпуности . Та свест о сопственој несаврешености , тера их у потрагу за комплиментима . 

                               Жеља , жудња и чежња чине јаке снаге привлачности , које се уједињују и могу водити до астралног и етерског процеса стварања , до процеса у којем учествују здружене , менталне , емоционалне и животне енергије . 

                           Најстраственија , најлепша и најскладнија љубав астралне природе између људи не може потрајати , нити остати на високом нивоу . Када би осећаји могли да потрају целога живота , љубав ипак не би пружила савршено испуњење . Љубав је великодушна и доброчудна ; не завиди , не надима се , није непристојна , не тражи своје , није раздражљива , не памти зло , не радује се неправди а радује се истини , све покрива , све верује , свему се нада, све подноси љубав никад не престаје .      

                          Саосећање , љубав и нежна пажња од највећег су значаја за људе , јер упркос нашем настојању да будемо самодовољни , остаје чињеница да су људи потребни једни другима . Ниједан човек није острво . Острво може да опстане само на мору , док човек не може да опстане сам . Ми смо потребни једни другима , и морамо настојати да једни друге сматрамо за пријатеље и помагаче на које се можемо ослонити за узајамну подрушку .

                          Према томе , ми се морамо научити да волимо једне друге , да поштујемо једни друге , да штитимо једне друге и дајемо другима оно што би и сами желели да имамо .

                          Стари Грци су разликовали неколико врста љубави .

                          -Филија-пријатељска љубав , која другоме жели добро , љубав којом желимо помоћи , темељ сваког заједништва . Једна или обе стране имају корист од таквог односа . 

                          -Ерос-љубав која је обележана сензуалном жељом , и чежњом за оним што се љуби , то је љубав усмерена према осетилном свету . Ерос се може проширии и на љубав према унутрашњој лепоти , па и према самој идеји лепоте .

                           -Агапе-Идеал љубави , укљућујући милосрдност , заузимање и бригу . Крајни смисао те љубави је потпуно се посветити добру других по цену властитог живота . Ова врста љубави презилази пријатељску и еритичну љубав . 

                            -Сторге-Природна наклоност , нпр, према деци или родитељима .

                            -Ксенија-Љубав према страном , гостопримство , гост и домаћин , који би пре гостовања били странци , а после би образовали малте не ритуално пријатељство .

                            Нове студије у области неуронаука указују да се љубав формира под утицајем специфичних хормона односно неуротрансмитера на неуро пријемнике у мозгу . Међу њима су тостотерон , естроген , допамин , норафреналин , серотонин , окситоцин и вазопресин . За последња два  постоје темељни докази да учествују у формирању везе између ротитеља и потомства .

 40.    ПАТЊА

                             Доктрина ланца узрочности праведног живота је и у ћетворострукој људској патњи . 

                             Прва од четвороструке племените истине јесте истина патње . Свет је пун патње . Рађање је патња , болест је патња и смрт је патња . Срести омраженог човека је патња , бити одвојен од својих вољених је патња , узалуд се борити ради задовољавања својих потреба је патња . У ствари , живот који није ослобођен од жеље и страсти увек је оптерећен патњом .

                               Друга истина се зове истина узрочности патње . Узроци људске патње несумљиво потичу из жудњи људског тела и илузља овоземаљских страсти . Ако се испитају извори тих жудњи и илузија , испоставља се да су они укорењени у јаким жељама физичких инстиката . Стога жеље , чија је основа јака воља за животом , наводе човека да жуди за оним што му је пријатно , па макар то понекад била и смрт .

                               Трећа племенита истина је истина престанка патње . Ако се отклоне жеље , које леже у корену свих људских страсти , онда страст изумире и престаје сва људска патња .

                               Четврта племенит истина је истина племенитог пута ка престанку узрока патње , где морамо следити известан пут . Тај пут се зове стаза праведног живота .

                               Не постоји ни један човек на свету , ни најсиромашнији материјално и телесно , ни најбогатији материјално и телесно , да није прошао барем један вид патње . Свака бол има разлог , а патња смисао . На све наћине боримо се против патње , покушавамо наћи универзалне лекове , универзалне мисли против патњи .

                                 Код душевних патњи , време ипак не лечи све ране . Можемо је ублажити , али ожиљци остају . Не каже се узалуд више боли груба реч него најачи шамар . Душевни бол директан је напад на наше осећање , што нас лако одведе у стање страха , кривице , губљења индентитета , вере у живот . Можемо ли се решити таквог безнађа ? Све док се сећамо шта је изазвало патњу тешко . Није лако заборавити и кренути даље , од сећања не можемо побећи . Душевну патњу можемо превазићи , једино свешчу да нам се ништа у животу није догодило без разлога . А то је ипак најтеже прихватити . Морамо наћи снаге да се извучемо из неповратне душевне патње . Нешто патњи че ипак остати и урезано у нашој свести , па чак и када променимо овај живот у други живот .

                                 Патња је једини начин на који бивамо свесни постојања , а сечање на патњу потребно нам је као доказ нашег непрекидног постојања . 

                                 На ослобађању од патње морамо наћи пут , коме допуштамо да нас води ка растучој љубави према људима , свесни Павлових рећи : „И кад би имао све , а не би имао универзалну љубав , не бих имао ништа и не би био ништа ,“ Ова реченица садрши величанствену визију ослобађања од па

41.          ВИБРАЦИЈЕ И ЗВУК              

                                 Од историје првог космичког звука ОМ , и од његове прве  произведене вибрације . У случају Божјег симбола , фине вибрације звука , доносе људима идеју о стваралачком звуку и теорију вибрације .Тајна стваралачких моћи звука и вибрација , која формира кључ о загонетки оствареног стварања . То је као откривање природе ствари и појаву живота , која је била добро позната посматрачу старијих времена : Рисхис-ма који су се доселили на падине Хималаја , Магима Ирана , адептима Месопотамије , свештеницима Египта и мистицима Грчке .

                                 Питагора , који је сам био упућен у истоћну мудрост и који је основао једну од најутицајнијих школа мистичне филозофије на Западу . Говорио је о „Хармонији свера“ према коме свако небеско тело , и сви атоми производе посебан звук на рачун свог кретања  , свог ритма или вибрација . Сви ови звуци или вибрације обликују универзалну хармонију , у којој сваки елеменат учествује све док има функцију и карактер који доприноси јединству целине .

                                 Сва бића , ствари , планете , звезде , галаксије производе звукове и вибрације у складу са својом природом и посебним стањем  у ком се налазе . То је зато што су бића и ствари скупине атома , оних који се ковитлају и кретањем производе звукове и вибрације . Када се ритам промени , тада звук и вибрација стварају промену , у друкчијем звуку , и другачијој вибрацији .

                                 Сваки атом непрестано пева своју песму и звук ствара сваког часа грубе и фине облике . Као што постоји стварање звукова , тако постоји и уништавање звукова . Као и сва жива бића , звукови и вибрације имају периоде развоја и опадања . Када њихова снага достигне зенит , они постепено опадају на свим нивоима свемира и свакодневног живота .Тада други звукови и вибрације заузимају њихово место . Док се ови први повлаће у унутрашњи круг иницираних , одакле ће се поново родити , када им за то дође њихово време .

                                    Када наш мозак емитује алфа мождане таласе-вибрације , тада имамо отворени приступ подсвести да мењамо њене програме , решавамо креативне изазове , јача нам је интуиција , боље учимо и памтимо . Ћелије нашег мозга користе електрицитет да би међусобно комуницирале . У зависности од фреквенције на којој пулсирају-вибрирају-таласи , издвојено је пет категорија таласа , од којих свака са собом носи специфичне карактеристике на наш ум и тело .

                                    -Гама-таласи . (40Хз-70Хз) . У овом стању имамо пуну концентрацију , и тада пружамо максимум својих интелектуалних капацитета .

                                    -Бета-таласи . (13Хз-40Хз) . Ово стање је доминантно током дана .

                                    -Алфа-таласи . (8Хз-12Хз) . Алфа стање се постиже када затворимо оћи , када медитирамо , маштамо , сањаримо , пред утонуће у сан , пре природног буђења .                                 

                                    -Тета-таласи . (4Хз-7Хз) . Има сличне ствари алфа стању . Теже је остати свесан .

                                    -Делта-таласи . (1Хз-4Хз) . Стање дубоког сна и коме . 

                      Звук се простире у таласима , то је механички талас када нека материја вибрира , и који региструјемо ћулом слуха . Звук није део елекромагнетног спектра , као што су то светлосни или радио таласи . Звук може бити одређен и неодређен . Одређен звук , обухвата све звукове , који се могу отпевати или отсвирати . Неодређени звук , обухвата космички , планетарни , људски говор , врисак , звукове животиња шуштање лишћа , гром...Људско уво може да ћује звукове између 20Хз и 20000Хз .                

                                    Мало дете може да ћује звукове целог овог опсега , док се старијим људима губи способност , регистровања звукова виших учесталости . Фреквенција је појам који се односи на број таласа , произведених у секунди при судару два или више предмета .                                           

      Чисто је утврђено да концентрисане вокалне вибрације имају веома повољан ефекат на одређени део тела . У ту сврху не морају се користити магијске формуле веч било које речи и слогови .

                                      Када се психички утицај врши психичким средствима (тон гласа , начин гледања , гестукулација итд. Само су спољашњи симболи унутрашњег стања) .

                                       Један од основних постулата херметике је да све постоји као посебан облик вибрација . Нема ничег непокретног нити мртвог . Чврста материја изгледа чврсто , услед невероватне брзине којом електрони вибрирају око својих центара . Што је веча густина одређеног тела или хемиског елемента бржа је и вибрација .

                                        Степен вибрација варира од једног до другог плана егзистенције . У оквиру истог плана егзистенције различита стања имају различити ниво вибрација . Свака мисао , свако исечање има сопствени ниво вибрирања .

42.          ПРОМЕНА

        

                              Највећа сила у свемиру , после Божље силе је сила промене .Време у којем живимо пуно је промена , и које се дешавају на свим нивоима како људским тако и свемирским . 

                              Велике промене у друштву  , често узрокују и индивидуалне кризе , и постављају питање о смислу и сврси живота . Промене у друштву  , доводе у питање многе старе вредности  , живота и понашања . Све у шта смо веровали одједном бива доведено у питање . Вера , смисао и сам живот , праве огроман страх људи од промана . Несвесни тога да смо људска бића , многи људи се везују за материјални свет и мисле да би требало одржати  ствари онакве какве би требале бити . То није могуће јер су промене настајале пре , и за време , а биће и после људског живота .

                                    А највећа опасност за људе је не ризиковати . Човек који не ризикује , не чини ништа , нема ништа , није ништа и постаје ништа .Тај човек је окован својим ставовима , он је роб . Духовно преображени појединац је основа ширих промена . Промене у свету крећу се од унутрашњих промена свести , технологије , физике , хемије , медицине итд , појединца , или појединаца . Када нарасте критичан број појединачних промена цела заједница , и цео свет преузимају нове вредности и нове промене .          

                                     Према томе , јасно је  да и у васиони , и у њему сама „промена“ постаје средиште посматрања , а „време“ се усваја као суштински фактор у структури света и развоја човека . „Промена“ није случајна . После Свевишњег Бога стари мудраци сматрају „Промену“ као што смо рекли најмоћнијом силом у свемиру .

                                     У свему овоме , јасно је да када би смо само могли да анализирамо образац промена којима тај закон управља , и када би смо могли да повежемо наше поступке са правом тачком у вечном процесу „ПРОМЕНА“. Наишли би за новим начинима за постизање унутрашњег задовољства и склада са животном средином . Промена јесте да разне испреплетане циклусе , појединих преображаја да пробије кроз вртлог стварности . 

                                     Међутим главни разлог за тешкоће са којима се сусрећемо раздвојени су од нас великим периодом времена . Ако дозволимо да нас води учење промена , обогатичемо садржај наших живота ; ослободичемо се стрепње , постаћемо нешкодљиви или чак интелегантно корисни према другима и пријатнији према себи . Усаглашени с путем промена и преображаја , неба , сунца , месеца и сва четири годишња доба ,  људи могу да одрже свој сјај и своје стварање .

                                       Промена је велика загонетка , која интересује велике умове света . Лајбниц је желео да је протумаћи као космологију , математички изражену бинарним бројчаним системом . Шопенхауер је налазио паралелу између филозофије питагорејаца . А Хегел је у њој видео једини пример бављења апстрактним мислима и чистим категориј

43.        МИСТИЦИЗАМ                   

                                    

          

                     Мистицизам (од грчког , мостикос-скривено , тајно), је веривање у врховне стварности , и изнад материјалног , и настојање да се достигне једнакост са том Стварношћу? (или Богом) , непосредним , доживљајем , мимо разумских схватања . 

                       У мистицизам се убраја свако учење , које се сматра да је основа стварности , нешто неприродно , нематеријално и да се до тог божанског не долази појмовима и рационалним , већ непосредним осечајима интуиција , вида и свести . У таквом стању мистичног иступања (екстазе) , мистик се осећа сједињен с апсолитним , божанским . Мистицизам је лично искуство и директан пут ка Богу или стварности , и као такав представља посебну врсту искуства , која је изван сваког разумног стања . Зато се мистично? Често употребљава као синоним , као синоним за антирационално , ненаучно .

                       Све религије , није важно које су и какве су , јесу форме групне контроле мозга , створене ради контролисања и манипулисања широким масама људи да би ови престали да мисле својом главом . Постоји Бог . Он је висока интелегенција , коју ми не можемо да схватимо и разумемо . Не постоји религија . Контролори света праве калуп долазећих догађаја , на тај начин са намером да дезорјентишу масе , али контролори знају дестинацију и поредак живота . Масе су вођене да верују , да случајни догађаји у средини обликују хаос у њиховом постојању .

                         У истинској реалности не постоји таква ствар као што је хаос . Хаос је модел који још није схвачен . Сети се мрава који хода преко направљеног пода од црепа . Мрав можда изгледа збуњен или дезорјентисан , не знајући у ком правцу да крене , али човек гледајући мрава са више перспективе чисто и јасно види модел пода и зна у ком правцу мрав може да иде да би дошао до своје дестинације . Само мрав може да схвати да је у хаосу . За човека , постоји постоји одређен модел контролора . За мраве контролори су људи .

                          Контролори су заинтересовани да усмеравају људе , на тај начин да они не знају да су усмерени . Контролори раде споро и методично са глобалне перспективе да би завршили њихов циљ , а да остану непримечени . Људи могу пронаћи излаз из тог хаоса то јест схватити поредак стварности . Треба постати свестан одлуке и прузети контролу свог живота и судбине .    

                          Нисмо у стању да осетимо , опрезно или измеримо било какав божански живот , божанско биће или божанску вибрацију . Наши органи и уређаји потпуно заказују када се ради о божанском свету , јер се тај божански свет састоји од потпуно другчије праступстанце и може да га искуси једино оно биће ћији се опажајучи органи такође састоје од те божанске праступстанце . У стању смо , једино да утврдимо последице божанског у деловању земаљској природи , али не да откријемо шта стоји и ради иза тога . То једино можемо да наслутимо и о томе да шпекулишемо данима . Управо из таквог стања произлазе многе тврдње и против тврдње о Богу и већном животу .

                             Мистика се љавља у различитим верским оквирима : (Јеврејска , Хришчанска , Исламска , Масонска) , а мистици често нагињу пантеизму . У Јудаизму , мистицизам је присутан у учењу Кабале . Мистицизам је веома значајан за развој Хришчанства , развијајући се и у православље (Исихазам) и Католицизам (Квијетизам) . У Исламу , Суфизам је мистички аспект , усмерен остварењу Божљег јединства и присуства кроз љибав и екстатичко јединство . И у филозофији многих филозофа , постоје мистични елементи (Шејинг , Шлајмахер Соловјов , Лоски и др.) .

                               Будући да се многи елементи мистицизма заснивају на Старогрчком , а пре тога на Египатском Гностицизму , у неким научним круговима мистицизам се често назива и теозофија , тј Пут на средини између теологије и филозофије . Ово су примери једних од главних традиција теологије и филозофије са јаким елементима мистицизма :

1. Античке мистерије . 2. Бахаи вера . 3. Гностицизам . 4. Исихазам (Православље) . 5. Кабала (Јудаизам). 6. Плес духова . 7. Психоделично искуство .  8. Квекери (Протестантизам). 9. Квијетизам (Католицизам). 10. Суфизам (Ислам).11. Таоизам . 12. Тибетански Будизам .13 Веданта (Хиндуизам) . 14. Јога (Хиндуизам).15. Зен (Будизам). 16. Традиционална веровања . 17. Англиканци . 18. Растафарујанци 19. Атеисти 20. Атеисти (Марксисти) . 21. Метости . 22. Методисти . 23. Бахаи . 24. Афрички Хришчани . 25. Спиристи . 26. Спиритисти (Католицизам) . 27. Грко-Католици . 28. Презбитеријанци . 29. Шитоизам . 30. Лутерани . 31. Лутерани (реформисани протестанти) . 32. Копти . 33. Анимисти . 34. Сики . 35. Презбитеријанци . 36. Шаманизам . 37. Конфунчијанци . 38. Афрички Реформисти . 39. Кинеска Народна Вера . 40 Карибатски Муслимани . 41. Анимисти . 42. Маронити . 43. Вуду Обичаји . 44. Протестанти . 45. Тувалска Црква . 46. Шамани (Тибетански Муслимани) . 47. Џаини . 48. Мормони . 49. Адвентисти седмог дана                               

                      Погледајте само колико има различитих веровања и мистицизма , а то је само један део . Човек је збуњен и ништа не зна . Верује у све и свашта . То је разлог и узрок мноштва верских мишљења , хипотеза , спорних тачака , борби и прогона . Због којих  , настрада на милионе недужних људи . Али неће стално да буде тако. 

                         Кроз пар стотина година , када се довољно уздигне духовност и свест људи , настаће једна права , планетарна религија коју ће сви становници да је са страхопоштовањем и радошћу поштују и славе .

                                                   ХРИШЋАНСКИ МИСТИЦИ

Апостол Павле . Свети Августин , Тома Аквински , Хилдегарда Бингенска , Фрањо Асишки

Ернандо де Талавера , Франциско де Осуна , Хуан де Авила , Сан Хуан де ла Круз

Тереза Ависка , Игнасио де Лојола , Рамон Љуљ , Мајстор Екха

44.         МАГИЈА

                      Психичка енергија је , као свака друга врста космичке енергије , је неутрална ни добра ни лоша . Тако се собзиром на примену психичке енергије , говори о црној или белој магији .

                      Помешани са племенима , завршног реда времена , налази се и зачуђујуће много чаробњака . Они су шамани али шамани другог реда , чија се лоза пружа из будучности једнако као и из далеке прошлости . Ови чаробњаци имају маштовити таленат , дар за магичан реализам .                                                

                     Они могу бити недоступни , али су зачудо , разоружавајуће директни када се дође до говора о иницијалним тајнама њиховог заната  . Излажући ароганцију понизности , они су фини учитељи , и ако не припадају ни једној традицији , школи ни учењу , великодушни су и немилосрдни али и каприциозни . 

                      Они су техничари . Али се често могу појавити као песници , новелисти , плесаћи , музићари , хербалисти , администратори или једноставно занатлије који не показују отворено своје вештине . Те вештине су разне врсте енергија , која улазе у човеков ум .

                       У многим списима о магији каже се да је црна магија , психичка енергија за наношење зла . Супротно томе , бела магија , има за резултат продукцију добра у било којем виду . Беломагијске операције су : психичко лечење , молитве , развиће менталних способности ... Класичне црно магијске операције су : врачање , са наношењем зла некој особи , приближавање наклоности супротног пола , изазивање страха и мржње , операцијама у којима се врши жртвовање живог бића (животиње).

                        Људски мозак садржи ;1 алфа стање , 2 бета стање , 3 гама стање , 4 делта стање . Најслабији мождани таласи налазе се у алфа стању . У алфа стању људско биће , је отворено за сугестије , као пример шта би жртва требала да ради  у будном стању . Јер ту је светао логићни ум заустављен . Свесне одбрамбене батерије су спуштене . Магија се врши на овом нивоу . Када смо у алфа стању , можемо да програмирамо свој или ум других . Можемо да утићемо на друге када спавају или када су у ајфа стању . Ово је један од разлога због којих већина магова преферира да ради , своја магијска дела ноћу , док већина људи спава . Овим се утиће на програмирање његовог или њеног ума .                                                                                                       

                         Сматра се да је најслабији , утицај магије у такозваном мртвом делу године . 21.децембар до 21. март . Међутим , ови негативни утицаји , било да се ради о опадајућем Месецу или о „мртвом делу године“, веома различито делују на разне особе . Тако неким маговима заиста сметају , док их други уопште не осећају . Стога ће вам лично искуство бити најбољи водић . Дакле, уколико не осечате да је ваш рад на магијском раду у овим периодима ометен , не морате се обазирати на њих . Уколико сте пак сигурни да вам ови негативни утицаји сметају , боље их избегните . Бар док не стекнете веће искуство . 

                          Јасно је да нема веродостојног објашњења , за те феномене унутар концептуалног оквира , психијатрије и психологије . Они представљају тежак концептуални изазов за традиционално знање , и имају потенцијал за сламање парадигме . (Када се Немогуће стварно догоди) .

                                                                        

45.          РЕЛИГИЈА                                    

                          Земаљски свет означава недостатак божанског , непотпуност снага , јер човековој хиличкој и психичкој свести недостаје трећи пол . Недостаје врх троугла , свесна повезаност с  апсолутним божанским . Управо то је велики циљ због којег човечанство мора да се пробуди ! Тек када се пнеуматски сазнајни орган за опажање духовног сунца свемира у човечанству пробуди , када се расцвета као ружин пупољак у јутарњем роменилу , може да се говори о избављењу . Највиша димензија свемира , све избавитељска свест , која се са тројединством дарује људима . Тај дар је „Харизма“ која се уједињује са „Агапе“ (несебичном љубављу) и „Софијом“ (божанском мудрошћу) , како би у светом трозвучју снага испунила циљ свих створења у мактокосмосу и микрокосмосу . 

                          У нашем свету не делују само природне силе . У почетку, Бог је постојао као мозак , највиши ум , најчистија љубав и ништа више . Супротно популарном веровању , он не суди , не омета , и не мења ништа што је веч створено . Бог дозвољава слободан избор и слободну вољу свих креација . На овај начин све могучности су отворене . Ако се та духовна или светлосна искра , о којој су говорили стари мудраци , пробуди у срцу људског бића , прво се рађа осећај дубоке додирнутости . Такава особа је пробуђена снагом духа . Она тада , боље него икад , види свој живот и свет око себе . У тој особи влада самопоуздање .

                           Људи суде о догађајима или осталим бићима као о позитивним или негативним , лошим или добрим , али за Бога , они су просто део њега . У њему се , такође испољава и религиозно знање , то јест Божља сила . Религија шаље Божљу снагу у овај свет , ту Божљу снагу не би требало замишљати превише апстрактно , јер она може да се доживи са њеним дејствима . Ако значење религије изведемо из латинскиг глагола религаре , што значи  поново успоставити неку изгубљену везу , или , у ширем смислу , поново везивање човека за нешто што га трансцедира , онда можемо слободно речи да је сваки човек религиозан . 

                            Ограничен људски мозак не може схватити , нити разумети чудноватност овакве креације . Постоји много имена ове огромне интелегенције . Назива се Бог , Бог-Мозак , Универзални мозак , Космички мозак , Космичка интелегенција , Надмочно биће . Ова почетна надмочна енергија постоји у стању са контролисаном интелегецијом . Ово је стање постојања које је чиста енергија , независна од времена и простора . Овде постоји тренутна трансмисија мисли и схватања . Метод комуникације је преко боја , тона , тј. Звука и симбола . Ово је основна база свих креација . Како је Бог постао самосхватајући , све остале форме или нивои почели су да постоје истовремено , а сви нивои свести и креација почели су да буду испод њих .                                                                                                            

                               Ово је откривено када је стари Хебрејски језик унет директно у компјутер , где су библијске секвенце декодиране . Где се каже да је ћовек ућитељ живота и заговорник свих његових облика  , њему су једнаки Богови и Демони , и у томе је човеково стваралаштво . Они који контролишу овај свет дозвољавају да ослободе само парчиће ове информације . Стари кабалисти и чланови тајних друштава из старог Египта и 

Атлантиде знају за ово хиљадама година .                                                                                                                         

                               Не изгледа вероватно да је религија људско уображење и илузија , човекова немоћ пред непознатим природним и друштвеним силама , нешто што се заснива на стварним , материјалним условима хуманизованог живота .

                           Није доказано , иако неки тврде да јесте , да у самом почетку развоја људског друштва нису постојале одређене религиозне представе . Треба подсетити да је сахрањивање костију на већ за то одређеним култним местима , у пећинама било обављано пре око 40000 година . Прве жртве приношене од људи пред одлазак у лов , су  из истог  овог  доба праисторије . Упућиване су невидљивом дародавцу плена , који су ради одржавања живота морали нешто и да улове .

                             Постојање небеског или сунчаног Бога припада спонтаности , људске религије . Од почетка света човек је развио , две методе свога првобитног става према невидљивом : мистику и магију . Мистика је заједница с Богом , а магија је заједница с природом . 

                            Можда атеизма , заправо , и нема , већ је то само бекство од Бога . Којим год путем човек ишао , срешће Бога . Узалуд човек може да бежи од Бога , не може се нигде сакрити . Он те , истина неће гонити али ће те чекати . Он ће те чекати на свим линијама и угловима света . 

                             Загонетка до загонетке , тајна до тајне ! Мит о Хермафродиту , као првобитном целовитом бићу , који је инспирисао и Платона приликом писања чувене Гозбе , вероватно је старијег датума од библијске приче о постанку Адама и Еве , односно потиче још из старог Вавилона (Одатле и потиче значај проучавања јеврејске религијске , историје пре и после вавилонског ропства) !  

Загонетке и тајне , су ипак све решиве . Мит о Хермафродиту , тајна се налази у Богу Роду који је двополни Бог . који има у себи мушки и женски принцип .

                                                                                       

46.         ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА 1. ДЕО                             

               

                               Све историјске и научне књиге су исправљане и поново писане , да би се задовољио програм рада контролора ове планете . После потонућа Атлантиде у Атлански океан, један део свештеничких списа-кодекса са Атлантиде , нашао се на територији данашњег Египта , у руке пустињских монаха Египта .

                                Због ратних дешавања списи и кодекси , су се у једном тренутку нашли и у данашној Палестини пре више од 6000 година . Јеврејска религија је настала пре око 5800 година , преко потомака разних Хасида (Пијетиста) из раздобља Макавеја . Један део Јевреја није се слагао са новом религијом , тај део врло малобројан , од пар процената становништва , пре отприлике 150 година пре нове ере , основана је Есенска верска заједница . Есенска школа религије , је у ствари била мистична школа са огромним тајнама и знањем . Јеврејска религија , добила је врло јаку и важну секту по имену Есени . Есенска школа религије настала је случајним преписима старих списа-кодекса и деловима филозофије далеко старије Хиндуистичке и Будистичке религије .   

                               Ови делови Јеврејске секте , живели су на западној обали Мртвог мора , у оквиру Јудеје . Живот се одвијао у посебним групама . Свака група је била такозвани разред , који се састојао од почетника до врхунских свештеника-мистика . Есени су се повукли из друштва када је Римска империја поразила Јевреје 68 године нове аре. Њихови списи , пружају нам јасну слику о њиховом необичном понашању : придржавање крајне чистоће , по могучству одбацивање брака , колективни рад и власништво , презирање богатства...Веровали су у неколико Месија , употребу соларног уместо лунарног календара , сопствену способност предказивања будучности . Међу њиховим највећим представницима су били Исус Христос и СВ. Јован Крститељ .                          

                               Фамилије Ануннаки-Нефили измешани са људима , које су у новом налету пре 3600 година посетили планету Земљу појавили су се на Блиском и Далеком Истоку . По ко зна који пут су направили шематски план за контролу људи . План је направљен у граду Вавилону . Први план је био рушење Вавилонске степенасте куле која је била у изградњи . Кула је у основи била широка 90метара . Први спрат је био висок 33метра а остали спратови су били високи 57метара (укупно 90метара) .

                                   У то доба сви народи света говорили су истим језиком Санкритским , али ванземаљци Аануннаки-Нефили измешали су људима језике , на око 50 језичких група тако да се људи нису могли да се разумеју . Како је“ тројство Нимрода ,Таммуза и краљице Семирамис“, касније кориштено за причу о Исусу , и пуно других прића у другим културама , које су врло сличне , само су имена главних љунака различита .

                                  Како је почетком четвртог века у Римској империји почела постепено да цвета хришћанска вера , а град Рим је био привремено освојен од Римског војсковође Максенција који се прогласио за Римског Цара . Римски цар Константин Велики који је тих година живео у Константинопољу или тз. Другим Римом , наредио је Илуминатској Римској аристократској фамилији Писо , да преправи највећи број јеванђеља и делове библије , како би задовољио Хришћанску Цркву и Римску паганску религију . Тиме је направио компромис за људску популацију Светог Римског Царства за неку нову врсту религије , како би обе стране биле задовољне . Онда је поједине приће Писо претворио у религијске приће .

                                    Нови и СТАРИ завет је делимично преправљен . Нови и СТАРИ завет је специфично био преправљен да би Римску Империју и становништво задовољило , и да би се променила перцепцију Бога и човечанства и донекле задржала делове старих веровања . Писо фамилија је добили инструкцију да се масе осечају понижене и уплашене , и да се елиминише било шта у текстовима у вези нашег правог порекла . Делови који су имали везе са реинкарнацијом , алиенима , праву креацију Исуса Христа , и права прића о разапињању на крст , су тотално извукли из писања . Делови о апостолима и порекло човечанства су тотално промењени , тако да се  тендеционално промени менталитет људи и да то буде нека врста микса Хришћанства и Римских веровања у Богове да би се задовољиле народне масе људи . Римљани су одличили да употребе крст као симбол Хришћанства , зато што на старом Хебрејском реч за крст је Тслав . Ово је лингвистички хономин за Латинско Царство , што знаћи славе или слуге . Прва навала Хришћанства је била из источне Европе , јер су ишли ка западу из Израела и Грчке . Ови људи су се звали Славицс или  Словени .                                                                                             

                                    На саветовању хришчанске цркве у Никеји 325године од Римске Политеистичке цркве настала је Хришћанска религија . Цар Константин Велики који се тренутно налазио у Константинопољу или Другим Римом пред битку са другим великим Римским Царем Максенцијом који му одузме титулу цара , и који је живео у Риму . Римски Цар Константин Велики сањао је да уколико своју војску пресвуче у хришћанске симболе , (пошто је хришћанска вере била у великој експанзији) , победиће Римског бунтовника , што се и стварно догодило код Старог Милуијског моста , недалеко од Рима на реци Тибру . Цар Константин је кренуо преко северне Италије са дупло мање војника око 25000 хиљада . И том победом захваљујући хришћанским симболима , повратио Рим и прогласио равноправност  Хришћаства са осталим религијама . Миланским едиктом 313 године . Пред крај свога живота је и сам постао хришчанин .

 47.          ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА 2. ДЕО                              

                

                                  Библију су толико много пута менљали што грешкама певодилаца , што намерним грешкама , тако да сценарио из Библије је сценарио Илумината Римског Царства који ће да се изведе кад за то дође време .

                                   Прича о егзодусу Јевреја из Египта . То је она прича када их је водио Мојсије . Ево праве приче . Тог егзодуса је у ствари било због декструкције острва Санторини , у Источно Медитеранско море . Велика експлозија вулкана на острву Санторини изазвала је велику катастрофу . Лава је ушла у море и море је постало црвено . Вулкански пепео је направио легенду о куги у Египту и тада су се скоро сви разболели . Црвено море се поделило , када се земља испод воде подигла  изнад нивоа мора , настао је велики морски спруд и зато је могло да се пређе на другу обалу . После неколико дана , земља је поново потонула , и ко год је прелазио преко спруда удавио се .

                                  Када су ствари са људском расом отишли ван контроле , онда је алиен група која их је надгледала правила корекције . У градовима Содоми и Гомори , експеримент са човечанством је отишло ван контроле . Њихове сексуалне навике нису одговарале за наставак људске популације . Људи су имали претежно хомосексуалне тенденције , и појавио се вирус . Вирус се проширио скоро на сву популацију , а почео је да се се шири и ван те области . Контролори су послали 2 агента да испитају ствар , и да виде да ли некога да поштеде . Локални људи су их називали анђели јер су имали плаву косу и плаве очи и перфектна тела . Лот и његова жена довели су их у своју кућу , јер су сви мушкарци хтели да их сексуално нападају . После тога Содома и Гомора су уништени . Елиминисани су нуклеарним оружљем . До дан данас се осећа радијација , где су се налазили градови . Истопљен камен се још може видети на зидовима кањона , У раним 60тим. годинама Израелски научници су копали на место где је био град Содома , и нашли су остаке костију. Позвали су Америчке научнике , који су имали боље инструменте . Наишли су у остатке ткива и ћелија , и вирус . Американци су успели да овај вирус поново реконструишу да заживи као ћелијски нуклеус . Тајно су експерментисали на добровољцима . и вирус је свима је уништио имуни систем , тако да су сви умирали у тешкој агонији . Вирус се звао сида који је хиљадама година стар , и који је генетски креиран . 

                                  Краљ Соломон са краљицом Сабом , сакрио је ковчег Јаховиног завета у Етиопију , за будуће Илуминатске планове . Комбиновао је своју Хебрејску генетуку са краљицом , и креирали су потомке са Сириан-Аннунаки-Лyраен генетиком .     

                                  Император Хаиле Саласие је себе звао Лав Јудејски . Била је велика популација црних јевреја у Етиопији, у провинцији Фалуђа . 80тих. година Израел је започео сепарацију провинције Еритреја од Етиопије јер се заветни ковчег налазио у Еритреји . Израел је креирао рат , да би узели заветни ковчег . То је било тако направљено  , као да се доноси хуманитарна помоћ у облику хране Еритреји , међутим са храном стизало је и оружље побуњеној провинцији Еритреји . 

                                  Замак Рен-ле-Замак је доста интересантан и занимљив , поготово у шпијунским круговима . У њему има доста старих мистичних и мистериозних списа и књига. Овде се налази све што је повезано са правом природом истином људског рода Хришчанства , и Ватикана . Овај замак лежи на улазу у унутрашност Земље . Овај улаз у Земљу дубок је неколико стотина метара , са мноштвом природних тунела . 60тих. Година , из Ватиканске библиотеке пренете су у оригиналу највредније књиге , и списи због страха од СССР од атомског рата , у времену Кубанске кризе . Међу њима се налазе и такви примерци као оригинална и права Библија , Оригинална Јеванђеља , којих има око 100 . 

                                 Налази се и тз. Изгубљена последња књига од Нострадамуса , која говори о пропасти религија , пропасти света и инвазије ванземаљаца на планету Земљу . Овај улаз изнад кога је тачно направљен замак , налази се близу мале државе Андоре која се налази на граници Шпаније и Француске , на Пиринејским планинама . Све то чува католичка црква и јединице елитних Илуминатских фамилија веч стотинама година . Овде се налази и право порекло Магдалениног рода и права истина Хришчанства 

48.  ИСТОРИЈА ХРИШЋАНСТВА 3. ДЕО

                          Ванземаљски план тј. је креиран прототип за четврту фазу људског развијања . Тај прототип се звао именом којег и ти знаш , а то је Исус Христ .

                         Група Лyраенса киндаповали су младу жену из старог Израела  са људском генеиком . Имплатирали су јој фетус који је генетски био направљен из специфичног разлога . Имплатирана жена се звала Марија Магдалена . Ванземаљсци су планирали да интродукују нову светску религију коју ће сви морати да прихвате . Успели су да узму крв од Христа за клона који ће да дође следеће године . Ово су успели са Монтаук пројектом . Христ је био мешавина Марије и Лyраен генетике . Имао је црвено тамну косу и зелене оћи . Када је био млад узели су га од мајке и одвели у велику пирамиду где су га 20 година учили Лyраен-Атлан-Египатским учењима . Ишао је летелицама звезданим системима , и ту су га индоктринирали како да утиће на масе људи , да не буде под Рептилским утицајем . Христ је имао наређење да утиће и уједини 3 врсте људске генетике , који су имали најчистију Ари-ан генетику на планети . Хебреји , које су креирали Сирианси , Германце , које су креирали Алдебаранси , Северне Индијце који су живели испод Хималаја . Сви су користили лава као симбол и потомци су од оригиналних плавокосих , плаве очи Лyраенс .

                            Прво Христ је рођен 20ог. марта 6 година пре нове ере , а не нулте године како сви кажу . То је око 6000 годуна после Адамовог постојања . Исус Христ знаћи божље знање . Он се оженио са Маријом Магдаленом и имао троје деце . 

                           Санхедрин је био правни систем у Израелу који је правио законе за људе . Особа која је имала ову титулу био је саветник краља , и титула се преносила од оца , на сина . Христ је критиковао ову особу и оптужио је за корупцију . Због овога он и породица били су у опасности . Марија Магдалена није се добро слагала са апостолом Петром , и није хтела да остане у Израелу . Разапињања не би било када би могла цела фамилија да изађе из Израела , и да оде на неко безбедно место . Са Христом је отишао и најстарији син , и стављени су под Драко контролом . Остатак фамилије је отишао преко медитерана , у кршевити део где је било тешко да Римљани окупирају ту област . Главни у Римској Империји у том добу су били Драко рептили . Марија Магдалена са двоје деце , и са Јосифом из Аритхамеае Христовим братом отишли су за Јужну Француску . После је Јосиф отишао са његовом групом за Британију .

                            Цео сценарио разапињана Исуса Христа је био лажан . Христ је дрогиран пре него што је стављен на крст . Онда је скинут и послат за Индију преко Дамаска . Лећили су га у тој пећину где је лежао , а ту су била Лyарен бића која су чувала печину , они су хипнотисало групу Римских војника , тако да нису могу да уђу у пећину . Печима је имала 2 улаза , зато су могли да изађу са Исусом Христом на други улаз .

                             Његова мајка и брат Томас ишли су за њим , и Христ је дуго живео . Његов гроб се налази у граду Сринигару у провинцији Кашмир , где стално ратују Индијци и Пакистанци . Гроб увек одржава нека јеврејска фамилија . У брдима долине Хималаја где су села , сељаци причају да је Христ живео до 117те. године . Многи чак и не верују да је умро , јер кажу да се он појави  по некад у физичкој реалности . Ово је рапортовано западној цивилизацији касних 1800 година и раним 1900 година од нучника и његових помочника који су живели много година ту .

49.       ПОДЕЛА ХРИШЋАНСВА

                                  Преко 200 Хришћанских цркви и секти , и око 32000 тумаћења старог и новог завета , је тренутно стање у Хришћанској религији .                                                 

                                  Црква која је у почетку оформљена , као спољашња и унутрашња религија Хришћансва , више није могла да разуме унутрашњу религију , и није могла да дозволи њено изражавање . Постепено , су догмате одгурале оне које су сведоћиле о унутрашњој религији на периферију . Још горе , они су били изопштени из цркве и протерани . Због тога што су били живи сведоци истине да више не могу да разумеју оне који живе на темељу догме , и назвали су их јеретицима и дивљачки прогањали . Они су постали опасни за догматску веру и за такав концепт спасења .

                                   Пар генерација касније , око 150-те године наше ере , јасни и јавни организацијски раскол је настао између унутрашњег и спољашњег Хришћанства . Унутрашња религија је названа „Гноза“, а спољашња „Хришћанство“ или Црква . Више није било моста између њих . Раскол између Гнозе и Цркве је за последицу имао све судове и критике који до данас настављају да круже о Гнози .

                                    Римски Цар Консантин Велики рођен 271 или 273 године у Наисусу у провинцији Горња Мезија , преминуо 22 5 337 у Турској ,  а цар (306-337) 30 4 313 године .Миланским Едиктом проглашава равноправност Хришћанства са осталим религијама . 324год. Проглашава Хришћанство службеном религијом Римског Царства . Око 500 године појавило се монаштво .

                                      Павлићани-Антивизантиски дуалистички покрет из 7ог. века у Јерменији и источним провинцијама византијског царства . Створили Богумилски покрет 970 године , Убијани су од стране спољног Хришћанства .

                                      Богумили-присталице дуалистичко Хришћанског учења , створени 970 године од Патарена , међу Словенима на Балкану . Најурени чак и до Британије , и убијани широм Европе , деловали су до 15 века .

                                      Катари-прочишћење или Албижани (по граду Алби Француска) дуалистички Хришћански покрет од 11 до 14 века Словенског народа који су касније прешли у Француску . По теорији свет је створио ниже божанство Демирјуга . Убијани су од Цркве . 

                                       Патарени-средњовековни Далматински , а касније Милански Хришћани 10-13 века . Сматрју се ширим покретом Богумилског учења , прогањани од Римских Хришћана .

                                        Бројне несугласице између истока и запада Римске империје . Као различитост филозофских орјентација и тумачења теолошких питања , догме о светом тројству , у различитим деловима Царства проузроковале су раскол , односно поделу Хришћанске цркве . Велика подела-Шизма десила се 1054 године , чиме је завршен спор између Римског Папе Лава 19 и Цариградског Патријарха Михајла Керуларија . С једне стране остала је Православна црква која поштује и чува каноне и одлуке седам Васељенских Сабора . Која одбацује и не признаје универзални ауторитет папе , и која је организована углавном на националном нивоу . На другој страни , настала је Римокатоличка црква , над којом Папа има потпуну јуридикцију . 

                                         У Хришћанству постоје разне групе са разним веровањима , које се прилично разјикују од културе до културе и од места до места . Од времена реформације , Хришћанство се дели на три главне гране . 

                                           -Католицизам : Римокатоличка црква , највећа од свих у које се убрајају неколико Источно католичких заједница као и мање заједнице .

                                            -Источно Хришчанство : Источна Православна црква , Асирска црква и Правослане цркве .

                                            -Протестанство : Има разних група и деноминација као што су : Англикани , Лутерани , Реформисти , Евангелисти , Харизматици , Баптисти , Методисти , Адвентисти , Квекери , Анабаптисти...

                                             Источно Католичке цркве , односи се на 22 Цркве које припадају Источним литургијским традицијама , које се служе Алаксандриским , Антиохијским , Јерменским , Византиским или Калдејским обредом . Будући да су то „источни“ обреди , за разлику од „западног“ обреда , ове цркве се називају „источнима“ . Католичке се називају јер признају Римског папу .

                                             У 16ом. веку 31 10 1517те. године у западном Хришћанству се јавља снажан верско политички покрет реформације чији је вођа био Мартин Лутер (1483-1546). Калуђер Авгуниистовског манастира у Ерфурту , професор Библијских студија на универзитету , у Витембергу формулише 95 теза против теологије и праксе . Реформација је узела три правца : Лутеранство , Немачка , Скандинавија , Централна Европа . Калвинство се појавило у Швајцарској , Француској , Холандији и Шкотској . Англиканство се налази претежно у Енглеској .

                                              Повод за побуну Мартина Лутера била је продаја индулгенција , односно опраштање грехова , чак и будућих , верника за новац . Индулгенцију је одобрио Папа Јулије други . Покрет реформације и против реформације , расцеп до кога је дошло у западном Хришћанству , били су повод за многе дуге и тешке верске ратове . Хугенотски рат , Стогодишњи рат . Касније је Жан Калвин створио своју интерпретацију протестанског учења . Оно што разликује протестантизам од Римокатоличанства је одбацивање свих црквених одлука , неприхватање Папе као посредника између Бога и верника и одбацивање култа светаца , икона и реликвија .

                                              Касније групе су настале одвајањем од старијих . Једни Протестанти једностано се изјашњавају као Хришћани или једноставно наново рођени Хришћани . Други , посебно у Англиканизму и Неулутеранизму , се изјашњавају као Католици и Протестанти . Постоје и тзв. Недоминацијске Хришћанске цркве , које не спадају ни у једну горе наведених група . Мање Хришћанске деноминације представљају Монофизитство (Јерменско-Грегоријанска , Јакобитска , Кобтска и Етиопска црква) . и Несторијанство . Друге цркве које су се прогласиле за Хришћанске , али се удаљују од горње  класификације , су Афричка домородачка црква , Мормони , Јеховини сведоци  Суботари и друге групе . Све ове групе су настале из разних протестанских група . 

                                               Између једних група заједница , владају велика несугласја неслагања . Док међу другима постоје симпатије . Крајем 20ог. Века , јавља се међу неким Хришћанским огранцима жеља за сарадњу помирењем и међусобним зближавањем . Екуменски покрет започео је међу протестанским црквама , где је проблем заједничког деловања био најизраженији .                                                                                               

                                                   Идеја о помирењу Православаца и Католика су посебно ојачале међу теолозима после 2ог. Ватиканског сабора . Сабор је био 21 васељенски сабор Католичке Цркве . Сабор је сазван 1962 године , а закључен је 1965 године . Једна од тачки дневог реда било је и помирењу Римског Папе и Цариградског Патријарха . Посета Папе Павла4ог. Одиграла се у Цариграду 1967

50.        АТЛАНТИДА                                                                                      

                             

                    Атлантида , мали континент у Атланском океану , на северозападу Афричког континента , Атлантида је настрадала пре великог потопа на планети Земљи . Атлантида је била прилично равничарски континент , са врло мало планина , и врло мале величине . Површина Атлантие је била , нешто као данашња површина Француске , око 550000км квадратних где је живело само око 5милиона и седамсто хиљада људи Атлантиђана и око двестотина Атлантис хуманес ванземаљаца претежно научника са звезданог система Сиријус А .

                      Атлантиђани су у том времену живели , на високом ступњу развоја и односу на остатак планете . Стари Атлантиђани написали су прве књиге на свету , знали су за статички електицитет , и електричну струју . Служили су се галванским батеријама и галванопластиком . Познавали су , и многа знања из области оптике а знали су и за микроскопе . Њихова знања из астрономије и медицине била су фантастична . Знали су да година траје 365 дана 6 часова и 11 минута . Били су упучени да је звезда Сиријус Б постала бели патуљак , где је материја звезде згуснута и ненормално тешка , познато им је било да је пречник те звезде два и по пута већи од наше планете . Један кубни сантиметар , Сиријуса Б тежак је 50 тона . Управо то показује фантастичну густину , а самим тим и тежину .

                         Њихов живот и цивилизација била је на нивоу Европе 18-ог века . Стари Атлантиђани , претежно су својим бродовима трговали са народима средоземља , Блиског и Средњег исока . Највећа трговина , одвилала се са прастарим Египтом . На западу се претежно трговало са старим Јужноамеричким народима , као што су старе Маје , Инке , Астеци , а у Севрној Америци највише су сарађивали са старим племеном Чироки индијанаца . Пре око 11000 година Атлантидом су харали велики земљотреси , са великим бројем уништених зграда , и великим бројем погинулих људи .        

                    Владар Атлантис хуманеса преузео је Атлантиду од Неадентралаца и створио савремене људе . У највечем економском , материјалном и социјалном развоју континента Атлантиде било је путовања у свемир за привилеговане класе , уз велику помоч ванземаљских ентитета . Телепортација је такође честа у тим данима .

                    Атлантиђани као савремена популација земљана која је била у великом развоју , и као одани „робови” постају све више и више напреднији . Док нису морали да почну да буду непослушни , и због велике експлоатације да праве побуне и да се буне Атлантис хуманес елити . Атлантиси су на савету одлучили да униште Атлантиду . Неки од Атлантис хуманес елите и њихови изабрани Атлантиђани поготово жене побегли су , у друге временске димензије , и на планете Млечног Пута . Поготово на њихову матичну планету Кхоом . Већина Атлантиса је остала на планети Земљу . Последњи врховни свештеник и краљ Атлантиђана звао се Тхотх .                                                                                                                                                                              

                              Атлантис елита одлучила је да минира хидрогенским бомбама и елекромагнетским пулсевима Атлантиду и да је потопи у Атлански океан , јер је била под екстремним притиском истраге о Аттасу спасиоцу стварности , који је био Простор-Патрола , и који је мучки убијен од стране владајучих Атлантиђана . У ствари истина је та Аттас је убијен од стране самих Атлантис хуманеса , атентатом због борбе за власт . Атлантис хуманес у опште не живе на принципу хармоније , духа и тела .

                              После потопа Атлантиде у Атлански океан, остали су остаци овог малог континента, северозападно од Афричког континента, у виду острва данас познатих као Канараска и Зеленортска острва. Остаци Атлантис хуманиса , људи и робова . Почела је изградњу културе коју сада знамо као ; Астеци , Инке , Маје и што је најважније древних Египчана .                                                                                   

                              Постоје многи Атлантис хуманеса на планети Земљи и данас . Неки од њих су потомци преживелих из Атлантиде који су побегли пре него што је разнесена до дна Атланског океана . Добро је било да је једна извесна група људи знала за уништење континента . То су били чланови друштва Акалдана , који су били део изабраног народа . Многи су отишли за Јужну Африку , неки за Египат , Перу , код Маја , Апалачке планине , Шпанију . 

                            Ова катастрофа је била прилика за групе које су дале донацију за ДНК да креирају ново човећанство . Одмах су дали повод за нови национализам у каснијем периоду . Група која је отишла за Јужну Африку касније је мигрирала према Хаг-Хамадију . После отприлике 1200 година , прешли су Цаирони (данашњи Каиро) . Овде су тако звани свештеници гностици Алкадани створили свој универзитет , и испред њега направили су Свингу .

                            Скривено знање Атлантиђана чува се на три места , прво испод шапе Свинге у Егиту , на другом месту , код бивших  Маја где су остала само два папира . Остало су из незнања и велике неписмености уништили шпански конквискадори . Треће место где се налази мистично знање старих свештеника са Атлантиде доспело је у пећинама Тибета . Наиме један део Коптских калуђера је преко старих Гностика монаха , чији се део преселио у северозападни Иран и Турменистан , касније су ти стари „папири” прешли у северну Индију . 

                               Боравком у Индији настала је Будистичка религија . То је једина религија на планети Земљи , где Илуминати нису имали никаквог утицаја на настанку религије . И на крају су путем разних монаха и гуруа (учитељ истине) , завршили на планинама Тибета . Уништење Атлантиде се десио пре око 9000 година .

                                                                              

 51.         ЛЕМУРИЈА

                                                                         

                         Лемурија је древна цивилизација која је егзистирала пре и за време Атлантиде . Лемурија се простирала у области данашњег Централно-Западног дала Пацифика . Величине око 23 милиона квадратних килиметара , то је ради лакшег сагледања мало више од три Аустралије са многобројним острвима . На врхунцу своје моћи становници Лемурије су били врло духовно развијени . На том простиру живело је око 15 милиона становника .

                         Право име Лемурије је заправо МУ , а име Лемурија је добила по становницима који су се међусобно звали Лемуријанци . И једном острву истићно од Индије и Шри Ланке , које је потонуло а звало се Му. Лемурија је најстарија цивилизација на планети Земљи . Спиритуално са великим духовним балансом и хармонијом са природом били су најразвијенија раса на планети . У каснијем периоду , придружила им се и цивилизација Атлантиде . Атлантиђани су више били научно-рационално настројени , док су Лемуријанци били уметнички и спиритуално јаћи . Становници Лемурије користили су технологије које не загађују природу . Поштовали су заједницу , човека и мирољубиву коегзистенцију . Лемурија се подигла високо изнад свесности тродимензионалних преживљавања , и борбе за опстанак у друштву . Лемурија представља непревазиђен врхунац организације на површини планете .                       

                          Пре приближно 14000 година цивилизација Лемурије била је на врхунцу своје моћи . Визионари Лемурије постали су свесни , да ће доћи до великих трансформација , на Земљи и да ће доћи до великих преокрета . Древни становници Лемурије , поћели су да складиште информације у кристале , и да шире своје знање и учење о Земљи , и историју на што већи број људи . Скоро све кристале су сакрили у дубину Земље . Годину дана пре катаклизме многи су отишли у Индију и Аустралију .

                            Пре нешто мање од 11000 година , наш сунчев систем нашао се у хоризонталној равни са нашом галаксијом , тј. Са галактичким центром . Копнена и водена маса на планети се “узбуркала”, континенталне плоће су се благо померале уз страховите земљотресе и ерупције вулкана . Континентална плоча испод Лемурије , била је налслабија . Земља је једноставно пропадала у море . На Лемурији се појавило на десетине вулкана , уз велику појаву земљотреса . Настало је и неколико ђиновских вулкана , (поготово од екватора до 19те. геогравске ширине), и уз огромне цунамије од по неколико стотина метара , једноставно су збрисали Лемурију . Од бившег континента , остало је око 20%  површине земље . Остали су трагови данашњих области : Индонезија која је најмање страдала , затим Полинезија , Микронезија и Меланезија .

                            Када су се воде повукле , део народа из Индије и Аустралије вратио се на садашња острва . Сада је то сасвим друга слика у односу на некадашњу Лемурију . Овај повратак на земљу представља почетну тачку , у историји америчких индијанаца . У уском кругу индијанских шамана и мудраца још увек се преноси ово знање . Нису они једини који су преживели ову промену . У Аустралији то су били Абориђини . Друиди у Енглеској који су сачували знање Атлантиђана . И Египчани . Домороци Пацифика носили су информације Лемурије . Племе Аину у Јапану је једно од оних који поседују део овог знања .

                             Како се меморија активира у нама , тако ће добијати форму унутрашње мудрости и спиритуалности . У древна времена није никада било религије .Нити је ико био примораван да верује у нешто . Древни мудраци су , напротив имали унутрашњу мудрост о којој се није никад дискутовало или препирало . Иако је свако био уникат и имао своја спиритуална веровања , та веровања су заснована на истој идеји . 

-Веровање у вишу моћ/енергију .

-Љубав и поштовање према другима .

-Љубав и поштовање према Земљи .

                          Ово је фундамент спиритуалности . Како оних у древно доба , тако и ових искри које се буде у нама . Овај пут промена ће се десити у нама . Ми ћемо једном осетити властити , унутрашњи земљотрес у коме ће нестати данашњи систем веровања који не служи нићему . Доћи ће до деструкције и краја циклуса . Али не на површини Земље , и у физичком свету . Десиће се унутар нас самих .