НЕВИДЉИВО ТЕЛО
НЕВИДЉИВО
ТЕЛО
Шведски научници омогућују „пацијентима“
да виде своје - невидљиво тело
19:17
27.04.2015.
ЕКСПЕРИМЕНТИ КОЈИ УКЛАЊАЈУ СТРЕС, СМИРУЈУ
ПУЛС, ОСЛОБАЂАЈУ СТИДЉИВОСТИ...
- Учесници
експеримента за кратко време почињали својим телом сматрају оно што су
доживљавали помоћу „виртуелне кациге“ и да покушавају да избегну убод
ножем у свој непостојећи стомак. Чак их је при том обливао хладан зној
МЕЂУНАРОДНА група
неурофизиолога направила је софтверско-хардверски систем, посебну виртуелну
кацигу која тера човека да мисли да је његово тело потпуно невидљиво за друге
људе, наводи се у чланку објављеном у часопису Scientific Reports.
„Буквално
кроз минут већи део наших „пацијената“ почела је да везује осећај додира
за онај празни простор где су видели четкицу која се креће и где се,
по њиховом мишљењу, налазило њихово невидљиво тело. У претходном
истраживању смо показали да можемо да натерамо човека да осећа непостојећу
руку. Невероватно, али та илузија, како се испоставило, може да се прошири на
цело тело“ - истакао је Арвид Гутерстам са Каролиншког института у
Стокхолму (Шведска).
Гутерстам
и његове колеге већ неколико година раде на „прикључењу“ непостојећих
екстремитета на људско тело и покушавају да натерају учеснике експеримената да
осећају невидљиве руке или ноге. Такви експерименти, надају се неурофизиолози,
помоћи ће нам да схватимо зашто човек осећа фантомске болове после ампутације
екстремитета и како се они могу елиминисати.
Овај пут Гутерстамова
група је отишла корак даље и натерала је пацијенте да мисле да је цело
њихово тело одједном постало невидљиво користећи најједноставнија средства -
виртуелну кацигу, пар камера, специјалан софтвер и неколико психолошких
трикова.
Када би учесник
експеримента ставио кацигу, пред очима би му се појавила слика из камера које
су се налазиле у другом делу собе и које су „гледале“ приближно под истим
углом и у исту страну као и он. Затим би му прилазио један од вођа
експеримента, узимао би две четкице, од којих добровољци једну не би видели
због ограниченог угла посматрања, и почињао би да глади њихов прави
стомак, руке, ноге, остале делове тела и празан простор испод камера.
Након одређеног
времена, научници би проверавали да ли се код њих створила илузија да имају
невидљиво тело, користећи технику коју су развили током претходних
експеримената: они су изненада вадили нож и покушавали њиме да убоду у
замишљени стомак човека испод камера. Током тог напада други експериментатори
су пратили реакције добровољаца и рад њиховог мозга.
Како је показао
експеримент, кратка серија глађења у трајању краћем од минута била је довољна
да учесници експеримента почну да сматрају празно место испод камера својим
телом и да покушавају да избегну убод ножем и да се при том обливају
хладним знојем.
Најзанимљивије је то
што је „невидљивост“ приметно мењала понашање и социјалне одлике
пацијената Гутерстама и његових колега. По речима научника, стидљиви људи
су се понашали слободније и нису били стидљиви пред публиком ако су
сматрали да су невидљиви. Осим тога, код свих добровољаца се смањивао ниво
стреса, као и пулс.
То својство
„невидљивости“, по мишљењу неурофизиолога, може се искористити за лечење целог
низа социално-психолошких проблема, као и за проучавање тога како доживљај
сопственог тела утиче на психу и социјалне особине човека. Осим тога, она
ће помоћи да се процене социјалне последице утицаја правих „капа за
невидљивост“, које би научници могли да изумеју у блиској будућности, сматрају
научници.
0 коментара:
Постави коментар