1. Човјечанство и планета Земља тренутно пролазе кроз велике промјене и помак у свијести и перцепцији реалности.
2. Цивилизација Маyа у Централној Америци била је најнапреднија цивилизација у успоредби с временско/технолошким знањем. Њихов главни календар је најточнији на планети. Никад није погријешио. У ствари, имали су 22 календара укупно, покривајући многе циклусе времена у универзуму и нашем соларном систему. Неки од тих календара ће тек бити објављени. * види напомену испод слике
3. Мајански пети свијет је завршио 1987.г. Шести свијет почиње 2012.г. Дакле, ми смо тренутно "између свјетова". То вријеме они зову "Апокалипса" или откриће. То значи да ће реална истина бити објелодањена, односно откривена. То је такођер вријеме за нас да порадимо на "нашим стварима" индивидуално и колективно.
4. Мајански 6. свијет је заправо празан. То значи да је на нама, као креаторима   ( не јединим ), да почнемо креирати нови свијет и цивилизацију коју сада желимо.
5. Маје су такођер рекли да ћемо до 2012 године
- одбацити технологије које сад познајемо.
- одбацити вријеме и новац.
- ући у 5. димензију послије пролаза кроз 4. димензију. ( 5. димензија је у ствари 4. дензитет )
- планета Земља и соларни систем ће ући у галаксијску синхронизацију са остатком Универзума.
- наша ДНА ће бити "унапријеђена" ( или репрограмирана ) из центра наше галаксије. ( Хунаб Ку )
"Сватко на овој планети мутира. Неки су свјеснији од других. Али свакоме се то дешава." - Ванземаљска Мисија Земље.
6. 2012.г. равнина нашег соларног система ће се изједначити са равнином наше галаксије, Мљечног Пута. Тај циклус траје 26000 година од почетка до завршетка. Виргил Армстронг такођер говори да ће се друге двије галаксије изравнати са нашом у исто вријеме. Свемирско догађање!
7. Вријеме се у ствари убрзава ( или распада ). Тисућама година Сцхуманн-ова резонанција или пулс ( куцање срца ) планете Земље је била 7,83 циклуса по секунди, војска је то узимала као врло поуздану референцу. Међутим, од 1980.г. та резонанција полако расте. Сада је преко 12 циклуса по секунди ! То значи да је то еквивалентно с временом од мање од 16 сати по дану умјесто "старих" 24 сата.
8. За вријеме Апокалипсе или времена "између свјетова" многи људи ће искусити многе особне промјене. Те промјене ће бити многобројне и варијабилне. То је све дио онога ради чега смо овдје да би то доживјели и искусили. Примјери могу бити разни, од прекида неких веза, сељења на друге локације, промјена посла, па све до промјена у начинима размишљања, промјена ДНА ( враћање неактивних дијелова натраг у функцију ),...итд.
9. Запамтите, у сваком даном моменту ми радимо мале или велике одлуке. Свака одлука је базирана на љубави ( љубав не као кемијска реакција нашег тијела, већ право значење љубави = свјетло = знање ) или страху ( мрак = сузбијање знања = манипулација ). Одаберите оно што вам долази из ваше интуиције, не интелекта, слиједите ваше унутрашње жеље. Прилагодите се.
10. Мисаоне форме су врло важне и утјечу на наш свакодневни живот. Ми стварамо нашу реалност са нашим мислима. Ако мислимо негативно о другима, то ћемо и привући. Ако пак размишљамо позитивно, привући ћемо позитивне људе и догађаје. Дакле, будите свјесни својих мисли и елиминирајте непотребне негативне илл осуђујуће мисли.
11. Будите свјесни да је већина медија контролирана од стране мањине. Користите моћ расуђивања! Потражите сакривене мотиве и планове. Зашто је баш та информација дана вама? Што је "њихов" стварни план? Да ли је то случај проблем-реакција-солуција? Да ли "они" креирају проблем да би ви реагирали и захтјевали
рјешење тог проблема, па ће вам "они" понудити њихово рјешење? Рјешење је оно што су "они" на почетку и жељели!
12. Запамтите да се готово ништа не дешава случајно. Сви догађаји су испланирани од неких агенција или било чега другог. Али, унаточ томе, баш је предивно вријеме за бити "жив" овдје у ово вријеме!!!
Истина ослобађа !

*Корисна напомена
Горња слика приношења људских зртава Боговима, јасно показује нашу представу о нивоу цивилизације који су затекли Окупатори из Европе, када су стигли на тло Јужне Америке.  Ради се о подивљалој Толтецкој колонији працивилизације са континента МУ или Лемурија који се налазио у измедју Азије И Америке пре 30.000 до 50.000 година, чија предања садрже фрагменте Знаја о којима је реч! Постојале су јос две веце колоније у то време. Једна на Антлантиди, а Друга Уигури сада у Централној Кини. Обе су пропале у геолоским трансформацијама планете на којој живимо. Као трагови остале су пирамиде у Кини, Египту И Јужној Америци. За више података консултовати књигу Пуковноика Дземса Чечворда МУ – ИЗЧЕЗЛИ КОНТИНЕНТ, Филипа Азиза АТЛАНТИДА – НЕСТАЛИ КОНТИНЕНТ, као И Луиса Спенса – ИСТОРИЈА АТЛАНТИДЕ. Све књиге издање Метапхисица Београд 2004 – 2008.
Инвормације изнете у девет книјга Захарија Ситцхина које се односе на Цивилизацијуе Сумера, Вавилона, Асира И Старог Египта на бази археолоских доказа од пре 4.000 година, спекулације са  Рептилодном расом Анунакија И њиховим боравком на нашој планети од пре 450.000 година, треба примити са опрезом, јер за сада не постоји јасна веза измедју Анунакија, Лемурије И Атлантиде. Изузев у теоријама Стеwарда Свердлова И Дејвида Аицка…Видети саит Ивана Антица на Yоу Тубу. За трагаче у далеку прошлост тема је врло интересантна !
Што се тиче СКРИВЕНЕ ИСТОРИЈЕ садасњости врло је корисно на Yоу Тубу погледеати видео записе Јохана Леара, које документовано расветљавају многе скривене активности на планети И у близем окрузењу - актуелних ГОСПОДАРА СВЕТА!
Седмо пророчанство нам говори о нади и свитању Галаксије, појашњава нам да само путем свог напора можемо наћи унутарањи мир што ће нас реинтегрирати у један огроман организам у Универзуму мира и хармоније.
Човјечанство живи промјену ере ишчекивану од свих старосједилачких култура Земље, који ту промјену виде као нешто дивно, разумљиво и као дио еволутивног процеса Универзума. За западну цивилизацију, с друге стране, ове промјене су разлог изненађења и страха, јер су се изгубили текстови и оригинални извори који припремају човјека и објашњавају овај процес.
Године 325. Император Константин је окупио Никејски сабор како би се договорили који свети текстови Библије ће бити врједновани унутар нове кршћанске религије коју Држава треба прихватити. Тада је елиминирано 25 библијских текстова и више од 20 докумената који су уз њих произлазили, а између њих и Књигу Еноха. Текстови који су прихваћени су поновно интерпретирани и сажети и сада чине оно што зовемо Света Библија.
Тако нам је остало непотпуно насљеђе мудрости садржано у оригиналним текстовима, при чему је елиминирана информација о томе, тко смо, одакле потјечемо, зашто смо овдје, што очекујемо да се догоди. Тако је нестало све о еволуцији СВЈЕСНОСТИ путем реинкарнације. Тако се вјечни живот смањио само на један једини живот који одређује хоће ли се ићи у Рај или у Пакао за читав остатак вјечности. Гледајући Универзум с точке гледишта једног јединог живота, појављује се идеја о неправедном Богу који све препушта случајности, који предодређује без икаквог реда тко ће се родити богат, сиромашан, болестан или здрав. Читав тај концепт је имао смисла, све док су се учење и духовни развој остваривали путем таме патње и мучеништва.
Седмо пророчанство Маyа нам говори о тренутку у којем Соларни сустав у свом цикличком кружењу излази из Ноћи како би отпочело Свитање Галаксије. Каже нам да ће почевши од 1999. године и сљедећих 13 година до 2012., свјетлост која се емитира из Центра Галаксије синкронизирати сва жива бића, омогућавајући им да вољно приступе унутарњој трансформацији која ће довести до нових стварности. Без сумње, у питању је кључни тренутак на путу дизања свјесности човечанства, јер ће се проћи кроз портал Универзума мира и хармоније. Тако сва људска бића имају могућност промијенити и превазићи своја ограничења, прихваћајући ново чуло – комуникацију путем мисли. Људи који вољним путем дођу до стања унутарњег мира, дижући своју виталну енергију, дижући фреквенцију својих вибрација од страха к љубави, моћи ће се исказати путем мисли, омогућавајући настанак новог чула. Додатна енергија зраке коју емитира Хунаб Ку, активира генетски код божанског извора у људима који се налазе на високој фреквенцији вибрација. Ово чуло ће проширити свјесност свих људи, стварајући нову стварност, индивидуалну, колективну и универзалну. Једна од највећих трансформација ће се одиграти на планетарном нивоу, јер су сви људи међусобно повезани и створит ће ново биће – Галактичког Човјека. Реинтеграција индивидуалних свјесности милијуна људи пробудит ће нову свјесност са којом ће сви спознати да су дио истог огромног организма.
Способност читања мисли ће довести потпуно до промјене цивилизације на Земљи, јер ће нестати интереси, нестат ће заувијек лаж, јер нитко неће моћи ништа сакрити. Отпочет ће вријеме транспаренције и свјетлости која неће моћи потамњети ни због каквог насиља нити негативних емоција. Нестат ће закони и вањска контрола, као што су Полиција и Војска, јер ће сватко постати одговоран за своја дјела и неће се примјењивати никакво право нити потреба за силом. Створит ће се хармонична свјетска влада коју чине они најмудрији и најразвијенији на Планету. Исто тако неће постојати границе између земаља, нити нације, приватно власништво, нити ће бити потребан новац као средство међусобне размјене. Примењиват ће се технологије засноване на свјетлости и енергији и с њима ће се трансформирати материја, производећи на једноставан начин све оно што је потребно и означавајући заувијек крај сиромаштва. Духовни развој бит ће резултат људи у хармониији који ће радити оно што највише одговора њиховом бићу и радећи то, показат ће разумијевање савршеног универзалног реда. Због комуникације мишљу развит ће се имунолошки суперсустав који раствара ниске вибрације страха, који настаје као реакција на болести, продужујући тако људски вијек.
Новом животу неће више бити потребно учење путем “инверзног контраста” створеног болестима и патњом, што је био случај посљедњих неколико тисућа година. Људи који свјесно пронађу свој унутарњи мир, ући ће у нову епоху путем “хармоњског контраста”. Комуникација и реинтеграција ће учинити да искуства свих људи, индивидуалне архиве, као и знања цјелокупног човјечанства, буду приступачна свима којима је то потребно, без егоизма и индивидуалистичких рестрикција. Та нова форма размјене знања бит ће као Интернет, али на менталном нивоу, што ће умножити експоненцијално брзину открића и створит ће синергије о којима се није могло ни сањати. Окончат ће се осуђивање, као и моралне норме које се мијењају према епохама налик на моду. Разумјет ће се да је све у животу начин како би се достигло веће разумијевање и хармонија. Поштовање ће бити централни и темељни елемент културе, трансформирајући индивидуу и заједницу. Умјетничке манифестације, естетске дјелатности, као и рекреативне комунитарне дјелатности, заокупит ће ум људског бића. Заувијек ће се трансформирати тисуће година заснованих на отуђености између људских бића, заснованој на обожавању једног удаљеног Бога који суди и кажњава.
Човјек ће живјети “Галактичко Прољеће” заједно са цвјетањем нове стварности темељене на реинтеграцији, јединству са Богом, са животом, са планетом и свим људским бићима. У овој епохи разумјет ћемо да смо дио јединог огромног организма и повезат ћемо се са Земљом, једни са другима, са нашим Сунцем и цјелокупном Галаксијом. Сви људи ће разумјети да су минерално, биљно и животињско царство, као и цјелокупна материја, распршени у читавом Универзуму на свим нивоима, од атома до Галаксије и да су све то жива бића.
Према Маyама, 22. просинца 2012., сви односи бит ће темељени на толеранциији, флексибилности, јер ће човјек осјећати друге људе као дио себе. Маyе су изражавале овај концепт јединства кроз свој дневни поздрав: “Ин Лак’есх” што значи “ја сам твоје друго ти”, на што се одговарало “Алакин” што значи “ти си моје друго ја”. У свом календару су оставили поруку да епоха кроз коју сада пролазимо представља крај тисућа година зиме и таме, тијеком којих се духовни развој постизао путем страха и патње. Под овим еволутивним механизмом човјек је еволуирао, јер је, подвргнувши се патњи проналазио потребну снагу како би се промјенио, а када би се промијенио схваћао би своју претходну позицију, ослобађајући се ограничења које је сам себи поставио. То је била формула “инверзног контраста” која је омогућавала да људска бића еволуирају, постајући све толерантнија и флексибилнија, јер само тако су проналазила свој унутарњи мир. Човјек се рађао у једном наизглед каотичном Универзуму, јер је била потребна неравнотежа да би човјек почео поштивати равнотежу; такођер је била потребна патња да би се схватио значај љубави и мира; према томе каос је био потребан као израз божанске мудрости.
Дух се инкарнира у материји, у једном друштву гдје се налазе бића на различитим нивоима еволуције; тамо проживљава низ искустава која га воде ка томе да разумије стварање. Људи се рађају невини, без искуства, рањиви. Живе се ситуације које их због неискуства или незнања доводе до патње; засићеност патњом, чини да се човјек промијени и даје му моћ разумијевања резултата и посљедица његових радњи. С тим разумијевањем може слободно одлучити хоће ли или не поновити искуство. То је чистоћа, слободна одлука, да се не жели поновити исто искуство. Чистоћа је јака, нерањива и ненарушива, што ће рећи, живот је корак од крхкости и невиности до јачања чистоће, створене искуствима разумијевања. Незнање и неискуство доводе до ратова, робовања, поларизације, канибализма, одсуства поштовања, процеса са којима се човјек суочава са другима, како би се дошло до искуства разумијевања.
Сваком људском бићу слиједи искуство учења у сваком животу, то је оно што зовемо судбина, оно што требамо проживјети како би се научило и схватило. Живот је процес који Дух живи како би допринио разумијевању креације; судбина организира околности, мјесто и односе како би се створила искуства разумијевања. Све што је у животу тешко, све што доводи до патње и контрадикције, је оно што доноси судбина како би се учило у сваком животу. Када се човјек засити патње, прихваћа ствари које је прије, због својих вјеровања сматрао неприхватљивим и које му нису давале доћи до унутарњег мира. Живот је прилика да се оствари унутарња трансформација, да се пријеђе из ригидности у флексибилност, да се избјегне затвор Духа до којег доводе догме. Искуства агресије и неразумијевања само доносе са собом патњу и догађаје све јаче и теже за учење.
СЕДМО ПРОРОЧАНСТВО МАЈА нас подсјећа да нас само наша унутарња трансформација може одвести до рађања нових чула, здравља и уједињења са цијелим свијетом у новој стварности мира и хармоније. Борба са животом и друштвеним структурама само нас води к патњи, перманентном осјећању тјескобе, одсуству мира, живљењу без енергије што све води к унутарњем мраку депресије. Прихваћање свих догађаја, лаганих или тешких, радосних или болних, као прилике како би нешто научили и имамли корист од њих, води нас до интерне неовисности и хармоније. Потребан је вољни унутарњи рад како бисмо прихватили и разумјели савршеност стварања, свакодневни рад који се одражава на све околности живота и који води к унутарњем миру.
СЕДМО ПРОРОЧАНСТВО МАYА каже да разумијевање и прихваћање овог процеса еволуције води к учењу и духовном расту путем хармоније. Милијуни људи ће пронаћи унутарњи мир те ће тако моћи отворити повијесну архиву свега што су проживјели, јер само у том тренутку ће је моћи видјети без осуде, као дио процеса хармонизације. Појавит ће се нова духовна Козмовизија; односи ће се стабилизирати полазећи од оног заједничког што нас спаја, а не онога што нас раздваја. Људи ће бити флексибилни и тражит ће смисао у љубави и унутарњем миру. Ове промјене ће се одиграти на свим нивоима – физичком, менталном и духовном и заједницама свих размјера – на инидивидуалном нивоу, породичном, националнон, галактичком. Највећа трансформација ће настати онда када се буде разумио Универзум као процес вјечне еволуције свјесности бића, духа који на свом путу кроз материју живи искуство разумијевања процеса и јединства свега што живи.
То ће довести до поштовања понашања других, престанка осуђивања прихваћањем да свако искуство неизбјежно доводи до све веће хармоније.
Само када сва Тко разумије да је једини одговоран за свој живот, нестат ће статус жртве у којој су сви криви за оно што нам се догађа. Према Маyама, процес еволуције није уједначен нити симултан. Постоји пуно тога што нас разликује. Сви смо на различитим нивоима еволуције, што даје могућност постојања разлика међу људима, омогућавајући контрасте, искуства разумијевања. Свако људско биће пролази различитим путевима; некима треба дуже, некима краће, али сви доспИјевају на исто мјесто. Сви људи су исти, јер њихова есенција има исти извор – они су еманација Бога, односно Хунаб Куа.
Али, истовремено сви људи су различити, неки су напреднији од других, јер се инкарнирају први пут у материји у различим тренутцима; неки имају више акумулираног искуства од других. Пењемо се на виши ниво као резултат искуства у сваком животу. Људи нису исти, јер долазе из различитих друштава, различитих култура и њихово генетско насљеђе је различито што доводи до различитих увјерења, различитих начина перцепције Универзума и бројних физичких карактеристика.
Маyе су вјеровале да је човек саздан од три непрестано вибрирајућа тијела која су смјештена у различитим димензијама: физичко тијело, ментално тијело и духовно тијело. Физичко тијело или ХУИ ДИЛ ЛИЛ је привремено и створено је од материје. Налази се у непрестаној трансформациј и покрету. Налази се у трећој димензији. Материја је организирана и оживљена од стране духа, који на овај начин може имати искуство унутар форме и разумјети креацију. Реорганизира се путем смрти, враћајући се у своје оригинално стање. Астрално тијело или ПИГ-ЗАН гдје се налази ум, је привремено, нестаје послије смрти и налази се у вишој димензији од физичког тијела. Тамо се похрањују вјеровања стечена у садашњем животу. То називамо ЕГО или како га називају Маyе, ОЛ, односно оно што дефинира личност индивидуе.
У уму се стварају ментални процеси, један облик енергије који вибрира различитом фреквенцијом, као резултат емоција, сентимената, мисли и животних догађаја. У уму се налази разумијевање које је продукт претварања знања у доказану истину до које се долази путем животног искуства. То је циљ инкарнације духа у материју. Ум сваке индивидуе вибрира једном умјереном фреквенцијом као резултат свих високих и ниских вибрација које се проживљавају тијеком живота, односно има “умјерено циклирање”.
Што се више проживљавају ниже и гушће вибрације као што су страх, мржња, презир, огорченост, ум се налази на све нижем нивоу вибрација, с точке гледишта димензија. Супротно томе, што је више тренутака љубави, радости, смијеха и мира, вибрирамо више, односно имамо више виталне енергије која смијешта ум у једну вишу димензију. У свакој реинкарнацији ово “умјерено циклирање” се увећава како особа постаје све флексибилнија, како све више “тече” кроз живот и како све више разумије универзум. Када је људско биће непрестано у стању љубави, односно потпуног унутарњег мира, његова свјесност је подешена на нове стварности и перцепције које одговарају вишим вибрацијама. Постоје привремени процеси који се одигравају у петој димензији: тамо се ум налази у сновима, нефизичком стању, гдје је све могуће.
Догађаји које его искуси тијеком живота дају резултате који овисе о оном што је особа одлучила живјети. Што је мањи его, сустав вјеровања ће бити флексибилнији и еволутивна стаза те особе ће бити напреднија. Што боље разумије цијели процес, све ће јој савршеније изгледати Универзум и више ће поштовати сва бића Планета. Што њена свјесност вибрира вишом фреквенцијом, увећава се домет њене перцепције, активирајући тако латентна чула и способности. Што је већа количина енергије унутарњији живот постаје све више налик Небу, испуњен хармонијом и задовољством. Разумијевањем се похрањују привремено у ментално тијело, а са смрћу се претварају у “истине”, у трајну свјесност човјека која се налази у трећем тијелу – ИН-ХАН. Духовно тијело или ИН-ХАН је трајно и вјечно, налази се у вишој димензији од астралног тијела. Што је виши ниво еволуције, налазит ће се у вишој димензији. Тамо се истина похрањује трајно, вјечно и индивидуално; у тренутку смрти, искуство схваћено у сваком животу одређује што је потребно живјети у будућим инкарнацијама.
ИН-ХАН или Дух, одређује судбину, као и тешкоће које ће се доживјети тијеком сљедеће инкарнације. Његова постигнућа стварају разумијевање потребно за еволуцију к вишим димензијама. То објашањава зашто је за Маyе живот дио вјечног процеса еволуције свјесности и зашто је потребна реинкарнација Духа из живота у живот, у било којем од тисуће милијуна постојећих соларних сустава. Свака се особа може попети на прву сљедећу степеницу као резултат вољног напора, а у потрази за миром и хармонијом. За Маyе је једна од најважнијих ствари у животу одржавање и успињање на виши ниво унутарње виталне енергије, јер њен пад подразумијева губљење унутарњег мира и води к депресивним стањима и стањима патње.
Они су вјеровали да се поштивањем природе и перманентног посједовања свјесности циклуса које она ствара, као и учењем правилног дисања – достижу све виши нивои виталне енергије. Достизањем стања унутарњег мира, акумулирана енергија ставља у погон програме генетског кода који доводе до физичких промјена потребних да се комуницира мишљу. У уму се ствара поље свете енергије које активира питуитарну и пинеалну жљезду. Ове жљезде излучују ензиме који активирају неактивне “кодоне” Генетског Кода. Активирањем тих “кодона” настају у тијелу нови ланци аминокиселина, који стварају имунолошки суперсустав који елиминира болести, ниску вибрацију страха, и продужавају животни вијек.
Истовремено, ови нови протеини стварају више нивое виталне енергије у организму, утјечући тако на стварање шестог чула, способности читања и преношења мисли. Веома је логично што еволуција не дозвољава да особе огрезле у мржњи и презиру према другима, овладају паранормалним моћима као што су телекинеза или моћ читања мисли, што ће рећи да је вибрација у љубави портал за појаву “суперчовјека”. Бог у својој мудрости чини да сљедећа еволутивна степеница (према Маyама то је послије 21. просинца 2012.), буде заснована на љубави, миру и хармонији. Универзум има сво вријеме, нигдје му се не жури, док човјек треба наставити своје процесе низањем реинкарнација, све док се не инкарнира у живот у којем ће наћи унутарњи мир како би се попео на сљедећу еволутивну степеницу.
Библија каже: многи су позвани, мало је изабраних, потврђујући да не долазе сви људи симултано и аутоматски на високе унутарње енергетске нивое. Потребан напор и воља у потрази за миром. Када се увећа фреквенција вибрација тијеком живота постиже се сљедећа реинкарнација у развијенијем друштву. Другим ријечима, ако човјек нема унутарњи мир, одговара му да живи у друштву које нема мира, све док, својим особним напором не увећа ниво вибрације и друге прилике му не постану одговарајуће. Универзум је темељно енергија и информација која вибрира на различитим нивоима. Највећи дио материје треће димензије састоји се од воде, 85% нашег Планета је вода. С друге стране, људско биће је темељно вода, рађа се унутар воде и док се одржава у амнионској текућини унутар утеруса, прије него што се роди, 95% његовог организма је вода. Енергија се креће путем воде.
Емоције и сентименти су енергија, односно вибрације различитих фреквенција, које се крећу у међусобно повезаним матрицама, на различитим нивоима. Ријеч је једна врста енергије, вибрирајућа сила, можемо емитирати различите типове енергија путем ријечи. Љубав је форма енергије високе фреквенције. Када се синкронизирамо са овом енергијом љубави, односно када смо у резонанцији са њом, налазимо се у стању унутарњег мира и хармоније. Ако се бројчаник наше синкронизираности са љубављу налази на ниској фреквенцији, у одашиљачу мржње и страха, то је оно што се перципира. Свјесност људског бића дефинира стварност, због енергије коју перципира својим чулима.
Материја је илузија коју ствара наш ум као резултат тисуће перцепција које имамо и преклапамо како бисмо склопили стварност као један чврст континуум, док је истина та, да је све енергија. Пулсеви који вибрирају различитим фреквенцијама кристализују свјетлост у разним формама. Материја је свјетлост која се згуснула у форму на вибрацији коју препознају наша ограничена чула. Све што постоји је свјетлост, јер тама се ствара само онда када се свјетлост згуснута у материји нађе између сензорног органа и извора светлости, исто као дан и ноћ, јер Сунце се никада не гаси. Ако се ступањ перцепције чула увећа или ако се појави ново чуло код човјека, његова свјесност се проширује, потпуно мијењајући стварност.
Према Маyама, од 1999. године човјечанство Планета Земља има 13 година како би схватило да је стварност даље од чула. Имамо јединствену прилику у 26.000 година, јер примамо специјалну енергију која нам долази из центра Галаксије. Ако разумијемо вјечни еволутивни процес свјесности, могли бисмо искористити ову прилику и тако се ослободити ограничења које смо сами поставили. Ако одлучимо отворити ум и пронаћи наш унутарњи мир, бит ћемо дио “изабраних” у циљу трансформирања наше стварности, у Универзуму мира и хармоније.
Маyе су нам оставиле лекцију која се према чуварима традиције зове – “Огледало од обсидијана”. Ова традиција нам каже да ћемо у циљу унутарње еволуције видјети низ својих ставова у другима, како бисмо их могли исцијелити у себи. Сваки чојвек се налази у присуству мноштва огледала у којима се огледа он сам представљен у другима с којима свакодневно живи. Сви они око нас су тамо како би нам показали дијелове за које мислимо да не постоје изван нас. У ниским нивоима свјесности може се не препознати нити се прихватити присуство других бића као “огледала”, али ако би сватко од нас имао мудрости да то прихвати, убрзала би се еволуција свјесности и разумијевања. Маyанско “Огледало од обсидијана” има два лица: на једној страни се одражава тко смо у овој реинкарнацији, а на другој оно што учимо.
Ако само видимо непоштење и бијес у људима који живе око нас, они само показују наше особно непоштење и бијес који је у нама. Супротно томе, ако видимо неку квалитету у другима и можемо је препознати, то је зато што је имамо у својој бити, иако је нисмо свјесни. С друге стране “Огледало” нам показује оно што тражимо у овом тренутку у животу, оно што у нама изазива негативне емоције, као што су злоба, егоизам и мржња. То “Огледало” је фундаментално за развој свјесности, јер сентименти и емоције које прате човјека, увећавају или умањују унутарњу енергију, дозвољавајући или онемогућавајући приступ другим чулима и /или моћима.

Ево цланка из Политике од 28. јануара 2007.г. о 21.12.2007.г. тацније како науцници виде тај догадјај из пера Станка Стојиљковица:

                  

http://img530.imageshack.us/img530/mogucvelikisunovratrk8.jpg/1/w250.png[/IMG][/URL]

Могућ велики суноврат
Уместо да успори Земља ће 21. децембра 2012. убрзати у најоштријој кривини око Сунца, због чега ће се на површини претумбати континенти.
Опасни догађаји: Земљино кружење око Сунца "Судњи дан" биће 21. децембра 2012. или коју годину касније! Израчунао га је зналац механичких појава мр Слободан Ђорђевић, водећи инжењер у истраживачком одељењу компаније "Ербас" у Хамбургу (Немачка), који прорачунава чврстину будуће највеће путничке летелице на свету.
За своју душу се, међутим, упустио у вишегодишње одгонетање Земљине издржљивости, сложеног механичког устројства које ће је ускоро наглавце преокренути (ускоро ће то објавити у издању "Моћи књиге"). Планета ће извести велики "магнетни салто" који ће јој, као какав џиновски булдожер, преорати целу површину. А шта ће се догодити с нама?
• На којим чињеницама заснивате ово застрашујуће предвиђање?
– Замислите да у оштру кривину великом брзином улазе "формула 1" и двоспратни аутобус. Претпостављате да ће се први извући, а други преврнути јер у овом случају пресуђује облик. Механички прорачуни показују да је унутрашње чврсто језгро Земље од стабилног елипсоидног постало нестабилно јајасто (овално), са одступањем (ексцентрицитет) од 0,998. Узрок томе је премоћ већег екваторског гравитационог притиска над све мањим центрифугалним изобличењем (деформација) језгра, чија се угаона брзина обртања убрзано – смањује!
У протеклих век и по Земљино магнетно поље ослабило је за десет одсто, динамо (унутрашње језгро) посустаје! Сваке године 21. децембра она улази у најоштрију кривину (најближа Сунцу) убрзавајући, уместо да, као сваки возач, кочи! А језгро, насупрот овоме, сужава, а не шири попречни размак између "својих точкова" пружајући прилику тзв. жироскопском моменту да га вертикално обрне за 180 степени. Северни магнетни пол већ је напустио Канаду и напредује ка Сибиру. Према законима механике, северни део унутрашњег језгра пада ничице и истовремено, због Кориолисових сила, заноси удесно. Да не би био бачен као у џудоу, спречава га вискозним трењем преостали стабилни елипсоидни део планете. Докле?
Земљино магнетно поље неће нестати, али тежи минимуму после којег треба да ојача. Очекује се важан догађај као подстицај, а то је нагло вертикално окретање унутрашњег језгра и закретање целе Земљине коре за одређени угао. У том часу магнетни полови замењују места и, нажалост, смењују се две цивилизације. Завршава се и 26.000 година дуг прецесиони циклус. Најкритичније је када оса Земљине ротације и оса еклиптике уђу у исту раван, 21. децембра сваке године, када се стичу најрадикалнији математички, механички, астрономски и посматрачки услови за велики преокрет. Ако последњи омане, јер прва три то не могу, следи само једно – одлагање...
• Стиче се утисак да се увелико позивате на Милутина Миланковића и још неке, иако ни један од њих није ништа слично наговестио?
– Од српског великана сам много научио, верујем нешто доградио. Покушавам да осветлим део теорије Милутина Миланковића који у последње време изазива сумњу у неким научним круговима, а тиче се условљавања ледених доба. Слични су, али не исти, наговештаји у радовима Чарлса Хепгуда, професора на Киновом државном колеџу у Њу Хемпширу, кога је подржао Алберт Ајнштајн. Заговара се могућност делимичног закретања Земљине коре у односу на "мирно" језгро, подстакнуто израженим нагомилавањем масе на површини. А све долази из дубине. Удео масе језгра од 32,18 одсто лако може да побуди нежну Земљину кору са скромним учешћем од свега 0,46 посто. Обрнуто не иде. Трептај једне длаке на људској глави не обара човека; његов пад, свакако, обара све длаке!
• Сви велики помори десили су се, како објашњавате, због повременог несклада у брзини окретања Земљиног језгра и осталог омотача.
– Земља је настањива када је пет одсто ближа него сада и 15 одсто даља од Сунца. Обртање око себе омогућава живот; да је само једна страна стално окренута звезди, била би прегрејана, а друга – мрачна и смрзнута. Када се приближава, излаже нас опасности да будемо испечени. Захваљујући опадању угаоне брзине и јајастом облику језгра, уз потпору жироскопског момента, она изводи вертикални салто; мењајући смер ротације, даје шансу Сунцу да се појави на западу. И почиње да се удаљава ка следећем леденом добу. Због пораста брзине угаоног обртања језгро задобија нов, елипсоидни облик и могућност да новим вертикалним салтом спречи да планета коначно напусти Сунчев систем. У току прецесионог периода од 26.000 година Земља се удаљава и приближава, лутајући од глобалног загревања до леденог доба. Али увек остаје у "животодавном прстену" – са удаљеношћу која је већа од Венерине, а мања од Марсове. Понаша се, у ствари, као поуздан пешчани сат који мора да се окрене да би наставио да ради.
• Из математичких прорачуна произилази нови потоп, сличан Нојевом. Када му се надати?
– За, отприлике, 6.400 година. Због наглог угаоног убрзања увећане центрифугалне силе, одвући ће воду са севера и југа ка екватору, на коме ће "заувек" нестати велике копнене масе. Европом ће дувати ужасни северни ветрови, уз "невиђене" вулканске ерупције и померања Земљине коре. За разлику од претходног "пасивног потопа", изазваног наглим успорењем, наредни ће бити "активан". Потопима нису потребне нове количине воде: периодичне промене угаоне брзине одређују прерасподелу и нова пустошења.
• Како на живи свет утиче преокретање магнетних полова, што су и неки други најавили?
– У вертикалном заокрету језгро захвата огромне масе у дубини. Разлика између екваторског и поларног полупречника од 21.400 метара мора бити преуређена. Нимало случајно: то одсликава нагло издизање једних подручја коре за десетак километара и спуштање других исто толико. Сетићете се да се ово поклапа с највишим планинама и највећим дубинама. Замислите ужасну слику како се километарски висок талас земље и камења изненада издиже, окићен блештавим експлозијама јарко црвене лаве и праћен неподношљивом риком из Земљине утробе. Грозоморни ватрени пир коме ниједан холивудски сценарио није дорастао. Дан када Сунце и звезде мењају правац кретања, када нестаје једна цивилизација, а магнетни полови планете размене своја места...
• Колико смо близу (или далеко) од "Судњег дана"?
– То се очекује 21. децембра 2012. године или, можда, касније.
• Противите се преовлађујућем тумачењу свеопштег отопљења, наводећи да је искључиви узрок приближавање и удаљавање од Сунца?
– Шта мислите: да ли је целисходно да цивилизације настају у песку (Месопотамија, Египат...)? Постоји одговор: Земља је прилазила Сунцу преображавајући идеалне екваторијалне пределе у мање погодне за живот. А на северу, где смо сада, бивало је боље. Планета се окретала мало брже пре 2000 година него сада... Моји прорачуни дају нове, веома мале, чиниоце сила привлачења и одбијања Земље од Сунца, узроковане властитом ротацијом; оне делују дугорочно и нису обухваћене Њутновим формулама. Земља се приближава Сунцу, то је једини разлог глобалног отопљења. Узрок нису распршивачи и угљен-диоксид, већ растојање од матичне звезде!
Априла 2011 године.                                          Текст приредио УМ – Удрузена Мисао